Bili smo na jednoj od najlepših plaža na Karibima i doživeli tropski raj za smešne pare

Tropski raj stvoren da zadovolji svako čulo turista iz celog sveta ima samo jednu manu, uglavnom je svima predaleko. To je jedini razlog što je na predivnim plažama srpski turista retka pojava jer ga do ovog mesta deli više od 10.000 kilometara odnosno avionska karta po ceni od više stotina evra.

Imali smo priliku da nedavno posetimo Ankon plažu, jednu od najlepših na Karibima. Nalazi se na 12 kilometara udaljenosti od grada Trinidada koji je idealno mesto za smeštaj onih koji bi da se ovde odmaraju. Do plaže je najbolje ići taksijem po ceni od pet evra po osobi u oba pravca jer je javni prevoz na Kubi redak i nepouzdan način putovanja.

Ležaljke ispod nadstrešnica od palminog lišća, ljuljaške gusto načičkane uz morsku obalu koju zapljuskuju modri talasići, miris koktela i hrane u tropskim barovima, opravdao je sve ono što smo čuli o Ankon plaži. I krajem aprila temperatura vazduha ovde je bila preko 30 stepeni a mora tek koji stepen niže zbog čega iz vode nismo izlazili satima.

Ljubazno osoblje koje uglavnom govori samo španski jezik, donelo bi meni i udaljilo bi se kako bi turisti odlučili hoće li se samo kupati i sunčati ili probati ukus Kariba. Cena ležaljki je simbolična, zavisno od kafea ne više od pet evra za par a ukoliko biste naručili piće ili hranu dobili biste ih gratis.

Svako ko se ovde nađe može da bira između raznovrsnih koktela čija su osnova beli rum, kokos i limeta počev od kuba libre, mohita, daikirija, pinja kolade, sokova od tropskog voća do klasičnih alkoholnih pića. Od gastronomskih specijaliteta na meniju je “langosta” što je španski naziv za jastoga, “ropa vieha” u prevodu “stara odeća” odnosno jelo od cepkane svinjetine i pirinča, piletina i raznovrsna riba. Cena hrane i pića i za naše uslove je bagatelna, jer kompletan obrok za dve osobe, kokteli, nekoliko piva, sladoled i još ponešto iznesu tek dvadesetak dolara.

Boravak na Karibima ne bi trebalo svesti samo na kupanje u moru jer je prava šteta ovde doći a ne osetiti duh Trinidada. Grad koji je zbog svoje kolonijalne arhitekture pod zaštitom UNESKA naseljen je uglavnom crnačkim stanovništvom, potomcima robova koji su ovde prisilno dovođeni za rad na plantažama kafe i šečerne trske. Prizemne kuće živih boja sa rešetkama na prozoru nižu se uz kaldrmisane ulice a između njih kao potpuna suprotnost, uzdižu se luksuzne palate vlasnika plantaža. Jedna od najlepših je na Plaza major, mestu koje je u kolonijalno dobra bilo otvoreno samo za belačko stanovništvo. Danas su te palate muzeji sa različitim eksponatima koji svedoče o bogatoj istoriji ovog mesta.

Ono što Trinidadu daje posebnu draž je tamošnje stanovništvo koje živi u najblaže rečeno u skromnim uslovima. Mnoge kuće su u lošem stanju a kroz rešetke prozora bez stakala lako je pogledati u njihovu unutrašnjost. Uglavnom se sastoje iz par soba u kojima su jedini nameštaj stolice za ljuljanje, kreveti i obavezno televizor. Ormana nemaju jer ne poseduju dovoljno garderobu zbog kojih bi im ovaj deo nameštaja bio potreban. Zato su turistima zahvalni na svakom odevnom predmetu koji dobiju na poklon.

Mada kao i ostali Kubanci zavise od skromnog sledovanja namirnica koje dobijaju od države, iako im manjka skoro sve ono na šta je navikao prosečni Evropljanin, odlikuje ih pozitivizam na kojem im se samo može pozavideti. Svi su nasmejani, a muzika i pesma odjekuje celom varošicom. Gotovo da nema kuće bez kaveza sa kanarincima a omiljena im je zabava klađenje na najraspevaniju pticu. Deca u ofucanoj odeći po čitav dan igraju se na ulici jer su mobilni telefoni ovde i dalje za većinu stanovnika luksuz do koga se teško dolazi.

Iz tih razloga boravak na Karibima za svakog ko ima sreću da se tamo nađe, osim lepog iskustva za svih pet čula, predstavlja i način da se shvati da život na koji smo se navikli može da ima alternativu. Od ljudi koje smo sreli na Trinidadu naučili smo da materijalne stvari nisu uslov za sreću, jer oni umeju da uživaju u onome što imaju i ne čeznu za onim što im je nedostižno.