Bila sam u japanskom second handu gde se prodaje samo jedna stvar i postoji samo jedno pravilo

Kimono, tradicionalni japanski ogrtač, nekada je bio svakodnevna odeća, a danas se nosi uglavnom tokom ceremonija, festivala i posebnih prilika. Doduše, ne toliko retko kao što bi neki pomislili. Na svakom mestu koje sam obišla u Japanu, videla sam bar po nekoliko devojaka koje su nosile kimono i japanke na bele čarapice. Pred hramovima su skoro i brojnije od turista.

Kimono haljine, izrađene od svile, pamuka ili lana, prenose se s generacije na generaciju, doduše ja sam uglavnom viđala one turističke - jeftine i sintetičke, ali one jezivo skupe, na nivou ekskluzivnih modnih kreacija. Ipak, sve varijante nekad završe u second hand prodavnicama i baš zato mi je bio gušt da uđem u jednu od takvih - ne samo da samo u takvim radnjama šopingujem, nego mi je i kimono jedan od omiljenih komada odeće.

U većim gradovima Japana, navodno, postoje čitavi lanci i male porodične radnje specijalizovane za prodaju polovnih kimona. U ovoj u kojoj sam se ja zadesila, važilo je samo jedno pravilo: 1 gram = 1 jen (trenutno je 1 japanski jen 0,65 dinara).

Bilo je tu onih teških kimona s ozbiljnim radovima koji izgledaju kao umetnička dela, ali i onih šarenih, laganih, koje bih možda ponela na plažu.

Kad bi mi se neki svideo, prodavačica zaleđenog smeška je bila spremna da mi pomogne i "umota" oko mene nasumično izabrani pojas, kako bih videla kako to treba da izgleda. Kod trećeg mi je već bilo malo neprijatno, jer ona nije mogla verovatno ni da pretpostavi kako ću nositi ta dva kimona koja sam na kraju kupila - crni i beli, oba s nekim šarama.

Koštali su zajedno, kad se sračuna, manje od 10 evra. Uzela sam onda i jedan zlatni pojas sa cvetovima, zasad je dekoracija u stanu.