Kampanja sa jasnom, konstruktivnom idejom za veću zaštitu žena.
U februaru je u sedam dana u Srbiji ubijeno tri žene – Nevenu je suprug ubio u Grockoj, Mariju partner u Subotici, a sumnja se da je Draganu vanbračni partner ubio na Voždovcu. Prošle godine, u našoj zemlji je ubijeno 27 žena. #KojaJeSledeća?
To pitanje je naziv kampanje koju je pokrenulo udruženje građanki FemPlatz, sa ciljem da izvrše pritisak na državne institucije kako bi se u Srbiji osnovalo nezavisno telo za praćenje femicida.
Jasno je da se broj rodno zasnovanih zločina u Srbiji ne smanjuje i da očigledno postoje propusti u sistemu. Osnivanjem tela koje bi se bavilo femicidom, država bi pokazala da želi da se ozbiljno bavi zaštitom žena, a mogli bismo i da razumemo na koji način su institucije izneverile žrtve, kaže za Nova.rs dr Kosana Beker, programska direktorka udruženja.
Žene iz FemPlatz su na ovu konstruktivnu ideju došle nakon višegodišnje analize femicida u Srbiji. Prateći šta se dešava sa nasiljem nad ženama u Srbiji, uvidele su da se femicidi prebrojavaju u novinama, a ne putem zvanične statistike, i počele su da proučavaju fenomen.
Analizirale su sve femicide koji su završili na sudu, kako bi shvatili kakva je sudska praksa. Takođe, analizirale su stavove profesionalaca koji su zaduženi za slučajeve femicida – policiju, centre za socijalni rad.
„Nakon ubistava svih ovih žena, mi ne znamo da li je sistem radio kako treba, gde su problemi u tom celom lancu. A uspostavljanje tela koje prati femicide bi pomoglo da se otkrije šta treba da se popravi – nije ideja da se neko kažnjava, već da imamo svest o tome gde su ‘uska grla’ u sistemu“, kaže dr Beker.
A problema ima u svakom delu lanca koji se bavi ubistvom jedne žene, pokazala je njihova analiza.
„Sudska praksa nam je takva da ima među sudija i tužiocima ljudi koji prepoznaju da je ovo drugačija vrsta ubistva, ali većinom ne. Uglavnom se femicid tretira kao ‘obično’ ubistvo, što se odmah oslikava na kaznu koja može da se izrekne počiniocu. Imamo prilično blago kažnjavanje, osim nekih baš ekstremnih slučajeva, kada se javnost jako uznemiri. Ali, prilikom uobičajenog postupanja, ne prepoznaje se da su ta ubistva rodno motivisana – jer su ubijene partnerke, supruge, bivše supruge, ćerke… Bitno se razlikuje od kafanske tuče u kojoj neko nastrada“, ukazuje dr Beker.
Očigledno je da u centrima za socijalni rad postoje ozbiljni propusti, što uglavnom vidimo kada se ubistvo desi. Policija poslednjih godina češće izlazi na teren kada se prijavi nasilje nego ranije, ali i tu ima propusta, što su žene iz FemPlatz uvidele kroz sudske spise.
„Takođe, trećina muškaraca koji počine femicid izvrši samoubistvo, pa o tome nemamo nikakve podatke – jer nema suđenja. Taj deo nismo mogli da istražujemo, jer kad je ona mrtva i on je mrtav, tu se sve završi – ne znamo da li je nasilje bilo prijavljeno, ako nije – zašto nije“, kaže dr Beker.
Kako bi se napravio prvi korak ka većoj zaštiti žena, predlog Femplatza je da se osnuje nezavisno telo u čijem radu će učestvovati Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, žene iz nevladninih organizacija koje se time bave, predstavnici akademije.
Takvi modeli postoje i u svetu – recimo u Hrvatskoj. Dr Beker kaže da je dobro da se takvo telo odvoji od izvršne vlasti, jer treba da prati kako radi izvršna vlast. Predlog je na papiru, poslat je poslanicima, poslanicama i ministarstvima, ali odaziva još uvek nema. Zato je cilj kampanje #KojaJeSledeća da se u mesec dana izvrši još veći pritisak.
„To telo bi, kada se desi femicid ili pokušaj femicida, pratilo slučaj od početka do kraja – od momenta kada se desi do pravosnažne presude. Analiziralo bi šta je radila policija, centar za socijalni rad, tužilaštvo. Žene koje su preživele nasilje bi mogle, ako to žele, da ispričaju kroz šta su prošle. A važno bi bilo da telo ima pristup dokumentima policije i ostalih institucija, da bi mogli da vidimo gde je problem“, objašnjava dr Beker.
Takođe, telo bi imalo obavezu da najmanje jednom godišnje izađe u javnost i predstavi podatke do kojih su došli, uvide koje su napravili, ali i da pruže preporuke za bolji rad institucija i efikasniju zaštitu žena. Ideja je da se popravi ono što ne funkcioniše.
„To je prvi korak da država pokaže da se ozbiljno bavi ubistvima žena. Da ne moramo da brojimo žrtve iz novina, već da imamo javnu statistiku policije“, jasna je dr Kosana Beker.
U okviru kampanje #KojaJeSledeća, u narednih mesec dana, biće organizovan niz aktivnosti sa ciljem da se formira nezavisno telo za borbu protiv femicida. Predlog uduženja Femplatz je dobro promišljen i bitan korak za borbu protiv nasilja nad ženama, jer važno je da zapamtimo najvažniju činjenicu: da svaki sledeći femicid može biti sprečen.
***
BONUS VIDEO: Protest ispred zgrade Informera
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare