Slučaj Milice Filipović godinu dana kasnije: Jedno veliko ništa

Godinu dana nakon što je Milica Filipović iz Šapca javno podelila svoje traumatično iskustvo o nehumanom tretmanu kojem je bila izložena tokom sprovođenja procedure indukovanog pobačaja, nije napravljen nikakav pomak u pravnim postupcima koji su tim povodom pokrenuti, piše Beogradski centar za ljudska prava. Javnotužilačka odluka u postupku po krivičnoj prijavi još uvek nije doneta, a oštećena i predloženi svedoci još uvek nisu ispitani. Pred Zaštitnikom građana još uvek nije okončan ni postupak kontrole rada GAK „Narodni front“, a inspekcijiskim nadzorom i vanrednim spoljnim nadzorom Ministarstva zdravlja utvrđeno je da nije bilo nedostataka u postupanju zdravstvenih radnika tokom zbrinjavanja Milice Filipović. Zaključci u ovim postupcima donošeni su isključivo na osnovu pisane dokumentacije i pisanih izjava koje su zaposleni na pomenutoj klinici ranije predali rukovodstvu ustanove.Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava o iskustvima žena tokom sprovođenja procedure indukovanog pobačaja u zdravstvenim ustanovama u Srbiji pokazalo je da je 77% ispitanica neposredno prisustvovalo proceduri indukovanog pobačaja druge pacijentkinje, a 86,8% smatra da procedura u konkretnom slučaju nije bila izvršena po najvišim standardima, odnosno da nije poštovana privatnost pacijentkinje. Nešto ispod polovine, tj. 48,5% ispitanica, izjavilo je da su procedure bile vršene bez prisustva zdravstvenih radnika, dok je oko 39,4% ispitanica navelo da su pacijentkinje trpele uvrede od strane medicinskog osoblja (nazivali su ih pogrdnim imenima, vređali ih, vikali na njih). Skoro polovina anketiranih ispitanica sa ličnim iskustvom indukovanog pobačaja (44,7%) navela je da nije bila obaveštena pre same procedure o njenom toku, posledicama i rizicima i da nije potpisala nikakav pristanak. Najveći broj ispitanica obuhvaćenih istraživanjem (45%) imao je iskustvo indukovanog pobačaja u GAK „Narodni front“.Tokom istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava sprovođeni su i individualni dubinski intervjui koji su pokazali da da je većina žena kroz proceduru indukovanog pobačaja prolazila samostalno (prepuštene „same sebi“), odnosno da je prilikom izbacivanja ploda izostala asistencija zdravstvenih radnika. Neretko su se pobačaji odvijali u bolničkoj sobi u neposrednom prisustvu drugih pacijentkinja, u toaletu i u hodniku. Iako su iskustva opisala kao vrlo bolna, ispitanice su istakle da im je više od fizičkog bola smetao način na koji su bile tretirane od strane zdravstvenih radnika. Navele su da su usled nemara, zanemarivanja, nipodaštavanja i nedostatka empatije bile izložene prekomernim neprijatnostima, koje nije bilo potrebno da dožive, a koje su im dodatno narušile psihofizičko zdravlje u datom trenutku.Ispitanice koje su učestvovale u istraživanju navele su takođe i da poznaju, u proseku, tri druge žene koje su imale iskustvo indukovanog pobačaja. Ovaj podatak ukazuje na nemali obim ženske populacije koja je bila izložena ovoj proceduri u Srbiji, koja zbog osetljivosti teme još uvek nije spremna ni dovoljno osnažena da o tome govori.Istraživanje o iskustvima žena tokom sprovođenja procedure indukovanog pobačaja u zdravstvenim ustanovama u Srbiji za Beogradski centar za ljudska prava sprovela je Ninamedia. Istraživanje je sprovedeno u novembru i decembru 2022. godine i u njemu su učestvovale žene koje su imale iskustvo sprovođenja procedura indukovanih pobačaja u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, ili su tome neposredno svedočile.Pogledajte video ispovest žena koje su prošle kroz indukovani pobačaj:***BONUS VIDEO: REČ JUTRA Indukovani pobačaj

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=0302rejutraindukovanipobacaj-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5265985"]