Evo kako danas izgleda Goli otok
Foto: Shutterstock

Pre više od 75 godina, tačnije 9. jula 1949. godina, prva grupa političkih izgnanika komunističke Jugoslavije iskrcana je na Goli otok.

Tim povodom Šime Zelić, fotograf Pixsella, zaputio se ovih dana na ostrvo u Velebitskom kanalu koji je od 1949. do 1956. služio kao koncetracioni logor, a onda i kao običan zatvor.

Vekovima nenaseljen, onda su tek povremeno stizali stanovnici iz okolnih područja kako bi pustili svoje ovce na ispašu. Goli otok 1949. godine, po nalogu rukovodstva Komunističke partije i države, bio je pretvoren u koncetracioni logor, piše „Večernji„.

Goli otok danas
Foto: Sime Zelic/PIXSELL

Onda su najpre, u vreme obračuna s pristlicama staljinizma unutar KJP-a, zatvarani politički neistomišljenici. Posle su na Golom otoku bili smešteni i oni koji su počinili kriminalna dela, drugi politički zatvorenici, a ponekad i maloletni delikventi.

Goli otok
Foto: Shutterstock

Poznat je po okrutnim kaznenim uslovima, mučenju i prisilnom radu.

Kako danas izgleda Goli otok
Foto: Shutterstock

 

Procenjuje se da je kroz logor prošlo od 17.000 do 32.000 zatvorenika, a broj ubijenih i umrlih nikada nije tačno utvrđen. Najjaktivnija faza logora, s najbrutalnijim metodama, bila je od 1949. do 1956., nakon čega je transformiran u običan zatvor.

Goli otok
Foto: Shutterstock

Prestao je s radom 1988. godine, a potpuno je napušten 1989. godine. Goli otok sad posećuju samo radoznali turisti.

Goli otok 2017. godine
Foto: Thomas Windisch/Exclusivepix Med / Zuma Press / Profimedia

„Bio sam siguran da neću moći da preživim zbog stvari koje sam video i koje sam pretrpeo. Mislio sam da to nije moguće za bilo kog čoveka. Ali nisam bio u pravu. Ljudi su otporniji nego što se čine. Tračak nade pojavio se svaki put kada bih video da neko napušta otok“, piše nekadašnji zatvorenik Josip Zoretić u svojoj knjizi „Goli otok – Pakao u Jadranu“.

Kadrovi sa Golog otoka
Foto: Thomas Windisch/Exclusivepix Med / Zuma Press / Profimedia

„Ova je knjiga svedočanstvo zlodela počinjenih na ovom ostrvu. Ostrvo bez pitke vode, trave i bilo kakve vegetacije. Sve što je postojalo bio je goli kamen, specijalna policija, zimi bura – nepredvidiv hladan severoistočni vetar koji duva s kopna na more u naletima do 120 kilometara na sat – i na vrućini koja se leti penje na 40 stepeni Celzija“, slikovito opisuje autor u kakvim su sulovima su živeli zatvorenici, među njima i on.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare