4
Solarna oluja se očekuje večeras - a uopšte nije naivna pojava.
Solarna oluja će 19. jula, u večernjim časovima po evropskom i jutarnjim časovima po američkom vremenu, pogoditi Zemlju. Upozorenje dolazi iz NASA modela prognoze koji je primenila naučnica Tamita Skov, koja je ovu pojavu baklje opisala kao „filament u obliku zmije koja dolazi sa Sunca“.
Direct Hit! A snake-like filament launched as a big #solarstorm while in the Earth-strike zone. NASA predicts impact early July 19. Strong #aurora shows possible with this one, deep into mid-latitudes. Amateur #radio & #GPS users expect signal disruptions on Earth's nightside. pic.twitter.com/7FHgS63xiU
— Dr. Tamitha Skov (@TamithaSkov) July 16, 2022
Solarne oluje su zapravo ogromne eksplozije na Suncu. Pojavljuje se kao iznenadno, intenzivno osvetljavanje nekog regiona na Suncu, koje obično traje nekoliko minuta.
Oluje se javljaju kada se intenzivna magnetna polja na Suncu previše „prepletu“. Poput gumene trake koja puca kada je previše uvrnuta, zapletena magnetna polja oslobađaju energiju kada „pucaju“.
Solarne oluje emituju ogromne rafale elektromagnetnog zračenja – rendgenske zrake, ultraljubičasto zračenje, vidljivu svetlost i radio talase. Energija koju emituje solarna oluja je više od milion puta veća od energije od vulkanske eksplozije na Zemlji!
S obzirom na to da sada imamo satelite i opservatorije za praćenje Sunca, oni su naša prva linija odbrane: da nas upozore kada nam solarna oluja potencijalno preti. Međutim, solarna oluja ne znači automatski katastrofu. U stvari, u nevolji smo samo ako se tri stvari dese odjednom.
Prvo, solarna oluja mora imati odgovarajuće magnetno poravnanje u odnosu na našu planetu da bi prodrla u našu magnetosferu. Ako nema poravnanja, Zemljino magnetno polje će bezopasno odbiti većinu čestica.
Pročitajte još:
Drugo, tipične solarne oluje se javljaju samo u fotosferi Sunca, ali postoje i one koje su u interakciji sa solarnom koronom – spoljnim slojem Sunčeve atmosfere. Takve oluje mogu izazvati izbacivanje koronalne mase. Izbacivanja koronalne mase su velika izbacivanja plazme i magnetnog polja iz sunčeve atmosfere – korone. Mogu da izazovu pustoš u strujnim mrežama, telekomunikacionim mrežama i satelitima u orbiti, kao i da izlože astronaute opasnim dozama radijacije.
Ako je izbačaj koronalne mase usmeren pravo na Zemlju, a čestice se brzo kreću, to je ono što Zemlju stavlja u najveću opasnost. Kako naše električne mreže postaju međusobno povezane i dalekosežnije, naša infrastruktura se suočava sa većom pretnjom od ovih nemira na Suncu.
Solarna oluja može izazvati ogromne količine električne struje da teče kroz žice koje povezuju infrastrukturu. To može dovesti do kratkih spojeva, požara, eksplozija, nestanka struje i gubitka komunikacije.
Pročitajte još:
Potrošačka elektronika nije veliki problem; da ste znali da dolazi solarna oluja i da ste isključili sve u svom domu, većina vaših uređaja bi bila bezbedna. Najveći problem je infrastruktura koja je postavljena za proizvodnju i prenos energije velikih razmera; jer može doći do nekontrolisanih prenapona koji će pokvariti elektrane i trafostanice i pumpati previše struje u gradove i zgrade. Takva katastrofa bi potencijalno mogla da životno ugrozi hiljade ili čak milione ljudi.
Sada možemo da posmatramo Sunce sa daljine i da pravimo procene kada bi oluje i izbacivanja koronalne mase mogli biti potencijalno opasni za Zemlju – ali oslanjamo se na nepotpune podatke. Samo merenjem magnetnih polja naelektrisanih čestica koje putuju od Sunca do Zemlje – i upoređivanjem sa orijentacijom Zemljinog magnetnog polja u tom trenutku – možemo znati da li će takav događaj biti potencijalno katastrofalan za našu planetu.
Proteklih godina oslanjali smo se na satelite za posmatranje Sunca – ali nažalost, do trenutka kada čestice dođu do satelita, prešle su 99 odsto puta od Sunca do Zemlje i obično će nas pogoditi između 15 i 45 minuta kasnije. To je daleko od idealnog vremena za reagovanje kada je u pitanju geomagnetna oluja.
U međuvremenu su razvijeni teleskopi optimizovani za merenje magnetnih svojstava Sunca. Oni će nam omogućiti da imamo upozorenje o solarnoj oluji puna tri do četiri dana pre nego što udari Zemlju.
Što se tiče strategija ublažavanja efekata solarnih oluja, danas smo samo malo bolje pripremljeni nego u prošlosti. Na većini stanica i trafostanica nemamo dovoljno uzemljenja da bismo velike indukovane struje usmerili u zemlju umesto u kuće, poslovne i industrijske zgrade.
Mogli bismo da naredimo elektroenergetskim kompanijama da isključe struje u svojim električnim mrežama, što bi moglo da smanji rizike i rizik od požara, ali to nikada ranije nije pokušano.
Čak bismo mogli da damo preporuke kako da se snađete u sopstvenom domaćinstvu, ali za sada ne postoje zvanične preporuke.
Rano detektovanje je prvi korak i čovečanstvo pravi velike naučne korake na tom frontu. Međutim, ključno je da u budućnosti pripremimo našu elektroenergetsku mrežu i građane Zemlje da budu spremni za solarne oluje.
***
Bonus video: Svemirski teleskop Veb kao zamena za Habl
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
