Aristotel je dao 11 saveta kako da živite da biste bili srećni do kraja života: Ovih pravila trebalo bi svi da se pridržavaju

Zašto biti čestit?

U Nikomahovoj etici, Aristotel je predložio da su ljudi društvene, racionalne životinje koje nastoje da „dobro žive“. U tom cilju, predložio je sistem etike osmišljen da nam pomogne da dođemo do eudaimonije, grčke reči koja znači "dobro živeti".

Do eudaimonije se dolazi tako što živiš čestito i gradiš svoje karakterne osobine sve dok ne moraš ni da razmišljaš o svojim izborima pre nego što doneseš pravi izbor.

Takva osoba će biti srećna, ali ne na isti način kao osoba koja je hedonista. Oni će težiti samousavršavanju i živeće svoj život punim plućima. Naime, hedonista je tip osobe koja ja inspirativna drugima, pa žele da budu kao ona.

Šta su vrline?

Aristotel vidi vrline kao karakterne osobine i sklonost da se postupa na određeni način. Stičemo ih kroz praksu i kopiranjem po „moralnim primera“ sve dok ne uspemo da internalizujemo vrlinu. Postajemo umereni vežbanjem umerenosti, hrabri vežbanjem hrabrosti, itd. Na kraju, vrlina postaje navika.

On dalje objašnjava da je svaka vrlina „zlatna sredina“ između poroka viška i nedostatka. Uzimajući primer umerenosti, ako imamo porok nedostatka bićemo neumereni, ali ako smo porok suvišnosti, nikada nećemo piti. Aristotel vidi obe osobine kao poročne. Čovek će znati koliko može da popije, ali nikako da popije previše ili premalo.

Koje su Aristotelove vrline?

Vrline koje navodi u svojoj Nikomahovoj etici su:

• Hrabrost: Srednja tačka između kukavičluka i nepromišljenosti, hrabra osoba je ona koja je svesna opasnosti.
• Umerenost: Ovo je vrlina između preteranog uživanja i neosetljivosti. Aristotel bi osobu koja nikada ne pije isto tako bi "mrko gledao" onoga ko pije previše.
• Liberalnost: Vrlina dobročinstva, ovo je zlatna sredina između škrtosti i davanja više nego što možete priuštiti.
• Veličanstvenost: Vrlina ekstravagantnog življenja počiva između škrtosti i vulgarnosti. Aristotel ne vidi razloga da bude asketski, ali takođe upozorava da ne bude preterano blistav.
• Velikodušnost: Vrlina koja se odnosi na ponos, to je srednja tačka između toga da sebi ne pridate dovoljno važnosti i da imate iluzije veličine. Podrazumeva se da i vi morate da delujete na osnovu ovog osećaja sopstvene vrednosti i da težite veličini.
• Strpljenje: Ovo je vrlina koja kontroliše vaš temperament. Strpljiva osoba ne sme da se previše naljuti, niti da propusti da se naljuti kada bi trebalo.
• Istinitost: Vrlina poštenja, Aristotel je stavlja između poroka uobičajenog laganja i netaktičnosti ili hvalisavosti.
• Duhovitost: Na sredini između gluposti i bezobrazluka, ovo je vrlina dobrog smisla za humor.
• Prijateljstvo: Iako druželjubivost možda ne izgleda kao moralna vrlina, Aristotel tvrdi da je prijateljstvo vitalni deo dobro proživljenog života. Ova vrlina leži između toga da uopšte niste prijateljski raspoloženi i da ste previše prijateljski nastrojeni prema previše ljudi.
• Stid: Sredina između biti previše stidljiv i biti bestidan. Osoba koja ima pravu dozu stida razumeće kada je počinila društvenu ili moralnu grešku, ali se neće plašiti da rizikuje.
• Pravda: Ovo je vrlina poštenog ophođenja prema drugima. Leži između sebičnosti i nesebičnosti.

Aristotel vidi etiku više kao umetnost nego nauku, a njegovim objašnjenjima namerno nedostaju specifičnosti. Moramo naučiti šta je pravi pristup situaciji kao deo našeg moralnog razvoja.

On takođe ne želi da kaže da ne možemo da prekršimo pravila: Samo zato što je osoba poštena, na primer, ne znači da ne može da laže kada je potrebno. To čini etiku vrline fleksibilnijom od deontoloških etičkih sistema, ali i težim za upotrebu, jer moramo sami da odredimo kada možemo da lažemo, da se ljutimo ili da budemo ponosni.

Zašto je lista neobična i pomalo čudna?

Imajte na umu da je ova lista smišljena za grčke muškarce iz više klase koji su imali pristojno obrazovanje i dobre uslove života. Vrlina veličanstvenosti, na primer, bila bi nemoguća za osobu sa ograničenim sredstvima.

Većina vrlina na listi je ipak relevantna za sve nas. Kao što filozofkinja Marta Nusbaum objašnjava: „Ono što

Aristotel] radi, u svakom slučaju, jeste da izoluje sferu ljudskog iskustva koja se nalazi manje-više u svakom ljudskom životu i u kojoj će manje-više svako ljudsko biće morati da napravi neke izbore a ne drugi umesto njih”.

Svi se moramo suočiti sa opasnošću u nekom trenutku, pa se moramo zapitati kako da budemo hrabri. Svi moramo da se bavimo drugim ljudima, pa se moramo pitati kako da biti prijateljski raspoloženi. Svi se ljutimo, pa se moramo zapitati kako da budemo strpljivi. Vrline koje Aristotel nabraja ostaju relevantne čak i ako je svet za koje su stvorene odavno nestao.

Dok je tačna priroda toga šta je dobar život i kako do njega doći podložna beskrajnoj debati, ideje velikih umova su uvek relevantne. Iako neki od Aristotelovih stavova možda sada nisu toliko relevantni kao što su bili pre 2000 godina, oni i dalje mogu da utiču na naše napore da živimo bolji život.