159
Naledi Repaja, u javnosti poznata kao "srpska snaja iz plemena Zulu", dočekuje prvi put Božić na selu.
Naledi Repaja sa suprugom Bojanom i dvoje dece živi u naselju Malo Crniće, u Braničevskom okrugu, a sad je za RTS podelila kako teku pripreme za najradosniji hrišćanski praznik.
Jutro je počelo odlaskom u crkvu, a danas se spremaju česnica i sarma, biće i pečenje za sutra.
„Oduševljena sam. Svi ljudi u selu zajedno i sinoć smo bili. Deca i odrasli zajedno spremaju Božić i baš je jak osećaj zajedništva“, objasnila je Naledi i pokazala unutrašnjost crkve posutu slamom.
Ispričala je kako su se sinoć pakovali paketići, a u cik zore, muškarci i dečaci krenuli su po badnjake. Deca su skupljala slamu i vezivala je s grančicama hrasta crvenim koncem.
Naime, osim badnjaka, stari običaj nalaže da se u kuću, na Badnje veče, unese i slama. Slama se posipa po celoj kući, što je valjda i glavni razlog da vernici danas uglavnom preskaču taj deo.
Veruje se da slama simbolično predstavlja rođenje Božijeg sina u Vitlejemskoj pećini, zbog čega se uglavnom prostire na pod, ispod stola ili, pak, na sto preko kojeg se servira badnja trpeza. Po slami domaćica posipa žito i orahe, sitne darove i parice za decu.
Postoje i druga verovanja koja su vezana za ovaj običaj. Slama koja se raznosi po kući, jelo na podu i raznošenje oraha po ćoškovima deo su kulta mrtvih, navodi Ona. Kako su Božić i Badnje veče veliki porodični praznik, tako ukućani očekuju da im se pridruže i pokojnici, preci te kuće, pa je večera iz tog razloga često bila tiha kako se oni ne bi slučajno oterali. Iz istog razloga se ne koriste oštri predmeti kao što su noževi (da se ne povrede) i ne čisti se kuća niti sto (da bi se poslužili).
Unošenje slame prati još jedna folklorna tradicija. Kada se seno prostre, neko od starijih ukućana, obično majka, šetajući ukrug oko slame, kokodače i glumi kokošku, dok je prate deca iz kuće i imitiraju piliće koji pijuču i kljucaju. Deca se potom smeste u slamu i igraju tražeći simbolične darove. Ovaj običaj simbolizuje brigu koke o pilićima isto kao što roditelj brine o detetu i Hrist o svim ljudima.
Etnološkinja Vesna Marjanović za Ona.rs ističe da je slama pre svega bila deo narodne tradicije, vezan za zimu i hladnoću, ali da ga je crkva vremenom iskoristila i preokrenula u simboliku pećine. Takođe objašnjava da je ranije bio običaj da se, kada se postavi slama na podu, na njoj i spava, što danas, naravno, niko ne praktikuje. Pijukanje dece, kaže, simboliše kretanje unapred i najavljuje napredak kuće.
