Svi Srbi koji su ušli u Ginisovu knjigu rekorda: Jedan je zalepio 31 kašku za lice, drugi zagrejao vodu na 97 stepeni za manje od dva minuta, a treći je tek priča za sebe

Nemanja Blažić, mladi Beograđanin, jutjuber i basketaš ušao je krajem juna 2022. godine u čuvenu Ginisovu knjigu svetskih rekorda.

Blažić je za jedan minut čak 36 puta prevrnuo košarkašku loptu ispod svojih nogu. Agencija Ginisov rekord mu je izdala zvanično priznanje svetskog rekorda.

A Srbi u su slavnoj ediciji neobičnih prvaka sveta, dobili svog devetnaestog "Ginisa".

Ostoja Matić i njegov tima mehaničara iz Beča ušli su 2021. godine u Ginisovu knjigu svetskih rekorda. Matićevi učenici najbrži su u svetu u menjanju sve četiri gume na putničkom automobilu. Ekipa njegove firme "Lucky Car" koju su činili Stefan Kuzmić, Adrian Mandić promenila je sve četiri gume za samo 49,03 sekunde i tako oborila prethodni svetski rekord od 58,43 sekunde. Miodrag Obradović bio je glavni trener tima, a Laura Marković vođa ekipe.

Devetnaest rekordera

Ginisova knjiga rekorda je godišnji pregled svetskih rekorda, kako ljudskih dostignuća tako i prirodnih fenomena. Prvi put ju je objavilo 1955. godine pivarsko preduzeće "Ginis". Danas se objavljuje u više od stotinu zemalja širom sveta na više od 23 jezika Srbi su neverovatnom snagom volje i veština uspeli da uđu u ovu enciklopediju uspeha. Od 19 naših rekordera 15 je muškaraca, dva udruženja, jedna je dama i jedna država. Kada na sajtu Ginisove knjige rekorda ukucate reč "Srbija", pojavi se 50 srpskih rezultata.

Prvi Srbin koji se našao u Ginisovoj knjizi rekorda te 1955. godine bio je Dimitrije Filipović iz Zemuna. Filipović bio je prvi muški superstogodišnjak u 20. veku. Smatra se da je rođen 1818, mada to nije sigurno, a da je umro posle 1932.

Filipović i njegova supruga Živana dobili su medijsku pažnju pošto su tvrdili da su najdugovečniji bračni par u Kraljevini Jugoslaviji, a možda i u celom svetu. Filipović se poslednji put pojavio u medijima u oktubru 1932. godine, u dobi od 114 godina , kada je njegova žena Živana imala 115. godine.Verifikovala ga je prva Ginisova knjiga rekorda 1955. godine. Dimitrije Filipović je sa 110 godina života bio treći na listi najstarijih stanovnika planete.

Bivša stjuardesa JAT-a Vesna Vulović zauzela je četvrto mesto najvećih rekorda u istoriji kao osoba koja je preživela pad sa visine 10.160 metara bez padobrana. Pad se desio 26. januara 1972. godine iznad Srpske Kamenjice u današnjoj Češkoj. Ustaški terorista je postavio bombu u avion JAT-a na letu 367 koja je raznela letelicu. Vesna Vulović je preživela pošto je bila vezana za svoje sedište u zadnjem delu aviona koji je, posle eksplozije, ostao spojen za toalete i pao na snegom pokrivenu planinu. U njenu čast Česi su u Srpskoj Kamenici osnovnoj školi dali ime "Vesna Vulović".

Šabački berberin i frizer Nikola Kulezić upisao se u Ginisovu knjigu rekorda u disciplini - najduže nadograđena kosa u obliku pletenice. U prisustvu komšija napravio je kiku dužine 820 m i time oborio prethodni rekord koji je iznosio 294,49 m. Kulezić je koristio sintetičke dlake različite boje i nijansi. Kosa je bila teška preko 70 kilograma.

Državljanin Srbije Zoltan Gali iz gradića Ada je ušao u Ginisovu knjigu rekorda tako što je napravio najveće jelo od kupusa. Naime on je uspeo da skuva i smota ukupno 10.374 sarme koje su bile teške 1.400 kilograma.

Govedar Milovan Mijatović, stočar iz sela Mionica u okolini Valjeva je ušao u Ginisovu knjigu rekorda 2003. godine tako što je odgajio najtežeg bika na svetu zvanog Ferdinand. Ferdinand je težio 2.100 kg i time oborio 100 godina star rekord jednog meksičkog bika.

Milovan Milutinović iz Užica uspeo je da ode pešaka od Užica do Londona. Milovanu je trebalo 62 dana da stigne do Londona pred Ginisovom komisijom na stadionu Linford Kristi postane Ginisov rekorder tako što je uspeo da trči sa teretom od 45 kilograma na 100 metara za samo 25,19 sekundi.

Davor Novović iz Beograda je, na primer, plivajući prosečno 16 sati i prelazeći 118 kilometara dnevno, za 46 dana preplivao Amazon u dužini od 5.450 kilometara. Novović se nije borio samo sa snažnom rekom već i sa nemanima u njoj. Ovaj Srbin je tim poduhvatom oborio i novi svetski rekord koji je do sada bio u vlasništvu legendarnog Slovenca Martina Strela, koji je najdužu reku Južne Amerike savladao za 66 dana.

Subotičanin Ervin Katona je osvojio o Ginisov rekord u disciplini Rampa (podizanje 2 automobila po 1.000 kg pod nagibom od 15 stepeni u trajanju od 1,02 minuta). Takođe je postao i Ginisov rekorder u najbržem prevrtanju gume na 20 metara.

Bokser i vitez borilačkih veština Miodrag Gidra Stojanović godine 1986. upisao se u Ginisovu knjigu rekorda uradivši za 24 sata 29.449 trbušnjaka.

Slaviša Pajkić iz Požarevca dva puta je ušao u Ginisovu knjigu rekorda: 1981. godine dodirnuo je nekoliko hiljada volti, a 2003. godine zagrejao je vodu na 97 stepeni za minut i 37 sekundi. Naime, njegov organizam je otporan na struju i on kontroliše jačinu struje koju ispušta njegovo telo, zato ima nadimak Biba Struja.

Majstor nunčaka Desimir Desko Stojković, postavio je Ginisov rekord 2013. godine, tako što je nunčakama u metu na džaku pogodio tačno 234 puta za minut. Žandarm i poručnik Vinko Trivunović oborio je Ginisov rekord u zgibovima kada je za 24 sata uradio čak 5.820.

Vojislav Mijić iz Šapca je poznat lao dvostruki rekorder. Prvi Ginisov rekord postavio je na deonici od Sremske Mitrovice do Beograda. 1992. godine kada je stazu od 139 km preplivao za 36,5 časova. Već sledeće 1993. godine preplivao je od Vukovara do Beograda 165 km za 23 časa i 56 minuta i tako postavio novi Ginisov rekord.

Najbolji srpski teiser i najbolji svetski sportista 2021. godine Novak Đoković, ušao je 2016. u Ginisovu knjigu sa dva oborena rekorda. Prvo je bio teniser sa najviše titula na Australijen openu - pet. I drugo Đoković je akter najdužeg finala grend slema u istoriji, meča sa Nadalom koji je trajao pet sati i 33 minuta.

Sigurno jedan od najaktivnijih svetskih rekorera je Dalibor Jablanović iz Stubice kod Paraćina diplomirao je obarao Ginisove rekorde čak 26 puta u 11 kategorija. Time je i zvanično postao Srbin sa najviše oborenih Ginisovih rekorda na Balkanu. Jablanović je proglašen za najboljeg takmičara meseca avgusta 2013. na Ginisovim izazovima preko sajta i u Domu kulture u selu Stubica ispred mnogobrojnih građana i članova komisije.

Neki od Ginisovih rekorda koje je Jablanović oborio su najviše kašika balansiranih na licu (31), najviše kockica poravnatih i postavljenih na isti broj vezanih očiju (29), najbrže vreme da se deset kockica stave na broj jedan vezanih očiju (6,84 sekunde), najbrže organizuje šahovskog seta u timu dvoje (37,30 sekunde), najbrže organizuje šahovski set pojedinac (34,20 sekunde), najbrže razmotati rolnu toalet papira jednom rukom (9,80 sekundi), najviše kašika balansiranih na telu (79), najviše stik notes papirića zalepljenih na lice za 30 sekundi (25) i drugi.

Turijaši i Novosađani su vlasnici dva rekorda

Na Kobasicijadi u Turiji 2013. godine napravljena je kobasica od 2.029 metara, teška 2,3 tone. A Udruženja "Veliko kolo" iz Veternika u Novom Sadu okupilo je 12.000 učesnika, koji su igrali Veliko srpsko kolo za Ginisa.

I sama država Srbija je rekorder nepriznatih Ginosovih rekorda, jer se nije pridržavala pravila specijalne Komisije za rekorde. Time je 25. januara 2013. godine Srbija ušla u izdanje Ginisove knjige rekorda kao država koja je oborila rekord u broju nepriznatih Ginisovih rekorda.

Među najpoznatijim srpskim nepriznatim rekordima su: najveća kobasica (2.023 m) - Miroslav Medurić, najveća ugljena kocka (25 tona) - PD RB "Kolubara", najveća pljeskavica (54 kg) - Goran Todorović i Ivan Đorđević, kao i najveći burek (200 kg) - majstori niških pekara, prenosi "RTS".