Doktorka i političarka Slavica Đukić Dejanović otkrila je svoje životne lekcije koje je stekla godinama, ali i neke sasvim intimne detalje iz svog privatnog života.
Gostujući u emisiji „Šta žene žele“, političarka koja je obavljala više funkcija tokom svoje duge karijere, ispričala je kako živi po principu „sada i ovde“.
U svakom datom trenutku trudi se da pruži maksimum znanja i emocija onome sa kim razgovara – a ovoga puta govorila je o svom načinu razmišljanja, svojoj karijeri, ali i svom privatnom životu.
„Princip ovde i sada je važan zato što ne treba ni prošlost ni budućnost da nam kvare trenutak u kome smo da bismo iz njega dobili maksimum“, rekla je Đukić Dejanović.
„Život ne daje baš mnogo šansi – sve su to trenuci ako se pravilno ne iskoriste i ako se dožive sa ‘šta će biti’ i ‘šta je bilo’, gubimo energiju koja se rasprši i ode daleko od cilja: budimo što kvalitetniji, budimo što autentičniji“, dodala je čelnica SPS-a.
Slavica Đukić Dejanović uspela je da izgradi sebi ime u dve sfere: i u politici i u psihijatriji. Kroz svoju karijeru, bila je na različitim pozicijama, što ju je naučilo da je važno ne ponavljati trenutke jer onda gubimo na autentičnosti. Na svim poslovima se trudila da, kako kaže, odgovori zadatku koji je bio pred njom.
„Često je to put od trnja do zvezda, nije baš lako, ne samo zbog kompeticije, već i zato što ostvarenje ciljeva iziskuje ogromnu energiju, odricanje… Za mene je svaka nova pozicija koju sam prihvatala u životu, od studentskih do državničkih, bila zadatak gde sam pre svega bila zahtevna sama od sebe. Onda bih učila akta i od onih koji znaju više od mene“, ispričala je u emisiji.
Za nju je svaki dolazak do zacrtanog cilja bio skup malih uspeha, a gotovo uvek je imala i podršku.
„Nijedan moj rezultat nije bio samo moj – iza njih su stajali moja porodica, roditelji, suprug, sin. Na državnim pozicijama su to bili timovi kvalitetnih ljudi“, rekla je.
Njen prvi poziv je uvek onaj lekarski, a već u drugom razredu srednje škole znala je da će biti psihijatar. Bila je na jezičkom smeru, iako je za prijemni na Medicinski fakultet potrebno znanje iz prirodnih nauka. Ipak, ona kaže da je želela da bude „što obrazovanija“ kako bi mogla bolje da razume svoje pacijente.
Pročitajte još:
„Birala sam onaj put gde je trebalo raditi. Ja sam radoholik, radujem se i sada kad uđem u ordinaciju da pregledam pacijenta, kao kad sam bila svršeni specijalista i kada me je intrigiralo to što ću videti“, govori Slavica.
„Za nekoliko dana čovek koji nije mogao da spava dolazi i kaže ja od lekova i vaših uputstava imam dobar san, ujutru sam odmoran i radujem se životu. Nema nagrade koja može da zameni izraz lica tog čoveka i taj mir u očima, koje su ogledalo duše“, dodaje, a kaže i da joj prija kada joj danas prilaze studenti kojima je predavala i koji su u njoj videli uzor.
Roditelji su je uvek učili da je rodna ravnopravnost nešto što je jednostavno istina, pa se uvek bez problema borila za sebe.
„Sećam se drugog razreda osnovne škole kad se birao razredni starešina, kad mi je drug rekao hoćeš da me predložiš. Ja sam mu rekla predloži ti mene. I ja sam ga pobedila. Taj put borbe same za sebe me učio da ja konkurišem svom okruženju“, ispričala je anegdotu.
Priznala je da je često bila rastrzana između profesionalnih i privatnih obaveza.
Pročitajte još:
„Dete vam se razboli, a vi treba da držite neko predavanje. Maternski instinkt vam govori da treba da budete uz njega, da lakše savlada temperaturu, a puna sala vas čeka. Kome god da ostavite dete, to je pomalo cepanje na pola, ali onda racio ovlada vama, i ako detetu samo vi možete pomoći, to je prioritet i jednostavno se izvinite, a u ostalim situacijama moja mama je bila divna zamena, jer niko ne može kao ona baka da bude tako topao“, otkrila je.
Đukić Dejanović ističe da je zbog takvog tempa života bolje upoznala samu sebe.
„Nekad vam se čini da ste izgubili sebe, a sa ove distance rekla bih da sam bila nova samoj sebi. I treba zavoleti tu novu sebe. Jeste porodica oaza, jeste profesionalni uspeh nešto što vam je vetar u jedra – ali gde ste tu vi ako ne možete jedno popodne da sedite sa svojom prijateljicom“, kaže.
Ipak, u privatnoj sferi bilo je i teških poraza, kao što je krah njenog prvog braka. Zato je u drugi brak unela svu zrelost koja joj je falila.
„Jedan od privatnih neuspeha je moj razvod. Otac mog deteta i ja više nismo mogli živeti zajedno, a bili smo divni roditelji i on i ja. Trebalo je detetu objasniti da ga tata i mama i dalje vole, a ne mogu zajedno. To je osećanje velikog gubitka, kao kad vam neko umre. Taj gubitak bračne zajednice sam teško doživela i smatrala sam da nikada neću imati snage za novi brak“, priznala je.
Kao psihijatar, Đukić Dejanović je svesna da je sve više depresivnih i anksioznih ljudi – zato „čuvanje naše duše“ nikada nije bilo važnije. Ona savetuje da svi zapitamo našu dušu šta želi, ali i šta realno može.
„Lek za dušu je da se princip zadovoljstva i princip realnosti usklade, a to je malo i veština. Meni je prfesija pomogla da tu veštinu dokučim malo dublje, ali je to mač sa dve oštrice – jer vi znate i posledice usklađivanja koje ne idu u korist vaše duše“, otkrila je.
Kada to usklađivanje postane nemoguće, treba otići stručnjaku, savetuje doktroka. Takođe ističe važnost relaksacije i balansa u socijalnom životu.
Najzad, Đukić Dejanović priznaje i da, iako vodi računa o mentalnog zdravlju zbog prirode svog posla, fizičko zdravlje nekad zapostavlja – ne kreće se i ne pliva dovoljno kao što bi želela. Ali zna svoje limite – recimo, odustala je od skijanja, jer zna da bi prelom u njenim godinama bio jako težak za lečenje.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare