Sablasna kuća u Beogradu pored koje prolazimo svaki dan ime je dobila po užasnom događaju

Jednu zgradu u Savamali, koja danas ne izgleda ni malo reprezentativno, svi zovu Španska kuća. Nalazi se u Ulici braće Krsmanović 2 kod Brankovog mosta, a početkom XX veka nedaleko od nje se nalazila luka i tu su pristajali brodovi iz cele Evrope.

U to vreme bila je jedna od najreprezentativnijih zgrada u Beogradu. Bila je to zapravo palata, sa podrumom, prizemljem i spratom

A zašto ovu zgradu od koje su ostali samo zidovi zovu Španska kuća, kazao je Vlada Milić, autor knjige Istorijski azbučnik Savskog venca.

„Španska kuća podignuta je 1880. godine i njena namena je često menjana. Bila je carinarnica, skladište, Srpsko brodarsko društvo je tu imalo sedište, pa onda Muzej rečnog brodarstva, banka, gvožđara…“, kazao je Milić za 24sedam.rs.

Ništa od toga nema baš puno dodirnih tačaka sa Španijom da bi kuća nosila takav naziv, ali Vlada Milić daje objašnjenje.„Godine 1915. Evropom je harao pegavi tifus. Tada je u zgradi bila smeštena carinarnica. Kako je Beograd u to vreme bio pod okupacijom Austrougarske, vlast je odredila u toj zgradi nekoliko prostorija u koje će biti smeštani putnici za koje se sumnjalo da su oboleli od ove bolesti. Kada je krajem Prvog svetskog rata buknula epidemija poznata kao španska groznica ili španski grip, tada je cela zgrada pretvorena u karantin. Građani su je zbog toga prozvali Španska kuća.“

Mnogi pacijenti nisu izašli iz Španske kuće, kako je narod odmah nazvao. Oni koji su bili toliko imućni mogli su da nađu spas u hotelu Srpska kruna, plaćajući smeštaj i danonoćnu negu bolničarki, piše Politika.

Tokom Drugog svetskog rata ova zgrada je imala još jednu tužnu namenu. Ovaj objekat je tokom nemačke okupacije bio neka vrsta sabirnog centra gde su dovođeni Jevreji kako bi bili registrovani, a potom prebačeni u logore ili pogubljeni.Nakon Drugog svetskog rata, pa do početka XXI veka zgrada je promenila nekoliko zakupaca koji su imali nameru da je renoviraju, ali se uvek javljao problem novca. Prvo je to pokušalo preduzeće Jugoslovensko rečno brodarstvo koje je imalo nameru da tu napravi Muzej brodarstva.

Potom se pojavio investitor koji je želeo da od „Španske kuće“ napravi hotel i tada su uklonjeni svi unutrašnji elementi. Ostali su samo goli zidovi, koji i dan-danas tako stoje. Jedan od razloga koji se spominju u vezi odustajanja je da su se pojavili naslednici koji potražuju vraćanje imovine.

Gete institut je 2012. godine u zgradi bez krova, vrata i prozora pokrenuo jedinstven projekat nazvan Urban inkubator. Ideja je bila da se tu održavaju kulturne manifestacije, ali se od ideje odustalo posle dve godine.Poslednjih godina bilo je još nekoliko nauma o obnovi ove zgrade, ali nažalost, to se nije desilo.BONUS VIDEO: