1
Helen Volkovic, autorka Business Insidera, bila je iznenađena kad je videla Montreal predstavljen kao jedan od najboljih gradova za život, pa je rešila da otkrije kako je zapravo živeti tamo.
Prema Mercer godišnjem izveštaju o troškovima života za 2024. Montreal ima niske troškove i visok kvalitet života. Osim toga, Montreal je bezbedan i prohodan, sa živahnim noćnim životom i kulturnim kalendarom prepunim događaja. To je takođe jedan od najbrže rastućih gradova u Kanadi, pa nije ni čudo što mnogi žele da žive u njemu.
„Živim ovde sa svojom porodicom više od 50 godina i uživam u šetnji kroz različite oblasti, od kojih svaka ima svoju prepoznatljivu istoriju, šarm, arhitekturu i kulinarske užitke. Ali taj pojam magičnog, čudesnog grada u koji bi svako trebalo da se preseli je fatamorgana — bez obzira na to na koliko lista „najboljih mesta za život“ završimo“, tvrdi Helen i u tekstu za Business Insider skreće pažnju na nekoliko problema koji po njoj ruše idiličnu sliku grada.
Helen navodi primer Liset Džemot, koja sa 39 godina želi da iznajmi dvosoban stan, ali, iako ima stalan posao u planiranju događaja i marketingu, sve što je našla u novim oglasima bilo je preskupo za njen budžet od 1.500 CAD, ili oko 1.112 dolara mesečno. Čini joj se da cene zakupa skaču za najmanje 50 CAD svaki put kada gleda oglase.
Prema Koaliciji stambenih odbora i udruženja stanara Kvebeka, cene zakupa u Montrealu su porasle u proseku za 27% između 2020. i 2024. godine.
Majkl Falduto, ReMax posrednik za nekretnine u Montrealu i okolini predgrađa, kaže da su pre pandemije iznajmljivači mogli da obezbede „luksuzne stanove u velikom kompleksu sa bazenom i svim vrstama pogodnosti“ za 1.500 CAD mesečno, a sada dobijaju „standardni dvosoban” za istu cenu.
Takođe, Falduto je primetio zabrinjavajući novi trend i kad je u pitanju kupovina nekretnina: dom u Montrealu košta najmanje 40% više nego 2020. Čak i ako se kupci kvalifikuju za hipoteku, to često nije dovoljno da zaključe posao. Tako ljudi koji bi inače kupili kuću ostaju duže u nekretninama koje iznajmljuju, ostavljajući manje raspoloživih jedinica za sledeći talas iznajmljivača.
Helen kaže da su njen muž i ona deset godina iznajmljivali stan pre nego što su kupili svoj – a to je bilo mnogo pre ove situacije.
U gradu od 1,8 miliona, ima skoro 200.000 studenata – oko 11% stanovništva – uglavnom zbog vrhunskih škola kao što su McGill, Concordia i Universite de Montreal.
Međutim, lokalni biznismen Glen Kastanhira kaže da Montreal može biti i zamka za ambiciozne profesionalce.
„Imamo savršene sastojke da privučemo taj talenat zbog kvaliteta života i visokog obrazovanja“, konstatuje. Ali 20% gorepomenutih studenata su internacionalni, a nedostatak pristupačnog iznajmljivanja smeštaja otežava im da ostanu posle škole. Oni koji ostaju tu zahtevaju veće početne plate da pokriju kiriju, što samo povećava troškove poslovanja.
Da stvar bude gora, ako mladi profesionalci ne govore francuski, nema mnogo podsticaja za njih da ostanu i jačaju tržište Kvebeka.
Novi zakoni o natpisima u Kvebeku, koji će stupiti na snagu u junu 2025, navode da preduzeća moraju francuskom da daju najmanje dvostruko više prostora nego bilo kom drugom jeziku.
Erkan Jonder, vanredni profesor nekretnina i finansija na Univerzitetu Konkordija, kaže da je primetio da nove diplomce odbija taj pritisak da budu dvojezični. „Učenje novog jezika ne bi trebalo da predstavlja pretnju ili opterećenje“, rekao je Jonder. „Mislim da postoje bolji načini da se deca motivišu da uče francuski jezik i da francuski integrišu u svoje živote, a ne oštre politike.“
Helen je odrasla u Montrealu, u kući u kojoj su se tokom dana, kaže, mogla čuti četiri jezika, ponekad i više.
Prema sajtu grada Montreala, na teritoriji se godišnje izvede više od 500 građevinskih projekata, zbog čega meštani šale da Montreal ima dve sezone: zimsku i građevinsku.
„Nije šalim se, čak i ako grad napravi rupu od 15 cm na trotoaru, oko nje se pojavi 12 čunjeva“, kaže Kastanhira.
Putevi su prokopani ili blokirani, mesta za parkiranje su smanjena, a i samo ta prašina može da obeshrabri ljude da prođu kroz ograde metalne konstrukcije kako bi pronašli prodavnicu.
„Nisam ljuta što grad pokušava da napravi ova poboljšanja, ali može biti pomalo iscrpljujuće kada se projekti slažu jedan za drugim. Ponekad samo želim da prošetam do prodavnice u miru“, žali se Helen.
Ispod očaravajuće fasade Montreala, gde opušteni ljudi uživaju na terasama, krije se nesavršena stvarnost, koja uključuje oskudicu stanova, restriktivne pokrajinske propise i stalne građevinske radove.
„Pre nego što na brzinu spakujete svoje stvari ili podnesete zahtev za kanadsku vizu, zaronite ispod površine liste „najboljih mesta za život“ tako što ćete sami malo istražiti“, poručuje autorka.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
