6
Grad Beograd dobio je sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka svoje kapije – na istoku i na zapadu, kroz njih prolaze svi koji se u prestonicu vraćaju, a prolaznici znaju da se nisu izgubili. Te kapije su deo jedne nežne brutalne priče.
Kada jednog Beograđanina pitaju koje su mu prve asocijacije na reč „kapija“, odgovor bez mnogo razmišljanja glasi „Rudo“ i „Geneks“, tj. Istočna i Zapadna kapija Beograda. Svaki žitelj prestonice će, kada se vraća s puta, posebno dužeg, prvo što ugleda i po čemu zna da je kod kuće jesu kapije Beograda.
Te dve kapije, osim što nose sentimentalnu vrednost, predstavljaju vizuelne orijentire, imaju arhitektonski i istorijski značaj.
Istočna kapija grada se nalazi na Konjarniku, opština Zvezdara, u neposrednoj blizini auto-puta, a svojim izgledom i lokacijom predstavljaju istočni ulaz u Beograd.
Kapija je trokraka ikona brutalizma koji je sedamdesetih godina 20. veka bio vrlo zastupljen pravac u (novo)beogradskoj arhitekturi.
Kapiju čine tri solitera „stepeničastog“ oblika i zvanični naziv joj je „Rudo“ 1, 2 i 3.
To ime je dobila po gradu u Bosni, a krstio ju je beogradski arhitekta Dragoljub Mićović, koji je rođen u tom gradu, dok je autorka arhitektica Vera Ćirković.
Izgradnja je trajala od 1973. do 1976. godine. Svaki soliter je visok 85 metara, ima 28 spratova i 190 stanova. Simbolično, okrenuti su jedan ka drugom, a u središtu je plato i igralište za decu. U svakom soliteru živi oko 1.500 stanara.
Upoznali smo jednog stanara 20. sprata „Ruda 1“ – kaže da je osamdesetih tamo bilo milina živeti. O tome kako izgleda pogled sa tog sprata ne mora ni da priča, to možemo da naslutimo.
Soliteri su nedaleko od auto-puta i svojom upadljivošću i veličinom žele dobrodošlicu putnicima koji dolaze iz pravca Niša. Svaka na sebi svojstven i veličanstven način.
Na fotografiji na Facebooku vidi se kako je Istočna kapija Beograda izgledala na kraju izgradnje 1976. godine.
Zapadnu kapiju Beograda čine dva solitera spojena mostom, poznatija kao zgrada „Geneksa“ i prva su asocijacija za Novi Beograd. Visina mu je 135 metara.
„Geneks kula“ je jedan od simbola razvoja prestonice, bila je sedište uspešne jugoslovenske firme, stecište tadašnjeg poslovnog i političkog sveta. Soliter je projektovao arhitekta Mihajlo Mitrović 1980. godine u brutalističkom stilu.
Dve betonske kule povezane su mostovnom strukturom na 26. spratu. Kula „Genes“ ima 35 spratova i rotirajući restoran na kružnom vrhu koji pruža nesvakidašnji pogled na Beograd, Srem i Šumadiju. Da bi se kupola vratila u početni položaj, prikazujući panoramu od 360 stepeni, potrebno joj je 24 sata. Nažalost, to nikad nije profunkcionisalo.
Pristup 35. spratu Zapadne kapije Beograda imali su samo odabrani. Gosti su bili poslovna elita i vrh partije, uticajni, ugledni i poznati ljudi tog vremena. Nameštaj za restoran na vrhu kula, otvorenih 1980, kupljen je u Danskoj, a arhitekta kaže da je kao projektant sto puta bio gost 35. sprata na kome su i usluga i hrana bili vrhunski.
***
U februaru mesecu Zapadna kapija Beograda prodata je za 2,4 milijarde evra firmi „Eureka“, piše 011info.com.
BONUS VIDEO:
