Na šta vas asocira Kazahstan? Da li na modernu i futurističku arhitekturu? Nismo ni mislili.
Kad se u Gugl pretragu ukuca „kazakhstan architecture“, čim kliknete enter iskrsnuće vam slike modernih građevina koje izgledaju kao da su ispale iz nekog filma čija radnja se dešava u budućnosti.
Mi smo na prvu loptu pomislili da su na prikazanim fotkama crteži nekih nerealizovanih projekata, ali ne.
*
*
Zapravo kazahstanski glavni grad Astana predstavlja idealan ravan prostor za arhitekte, budući da ga osim šačice provincijskih gradića, raštrkanih preko najveće stepe na svetu, ništa ne okružuje čitavih 1.200 kilometara, piše nationalgeographic.rs.
Iz ove „praznine“ izvire masa čudnih futurističkih struktura. Tržni centar Han Šatir predstavlja najveći šator na svetu, prema ideji Normana Fostera.
View this post on Instagram
Foster je takođe bio arhitekta odgovoran za Dvorac mira i pomirenja, 60 metara visoku piramidu. Tu su i Centralna koncertna dvorana, koja odozgo izgleda kao pupoljak cveta, cirkus u obliku letećeg tanjira, predsednička palata koja nalikuje Beloj kući i Bajterek, 100 metara visoki toranj koji podseća na džinovsku lizalicu.
Pročitajte još:
Godine 1997. kazahstanski predsednik Nursultan Nazarbajev premestio je glavni grad iz Almatija na jugoistoku zemlje u novoimenovanu Astanu (koja se ranije zvala Akmola), koja je do tada bila prazno parče zemlje pokraj reke Išim, najpoznatije po nekadašnjem gulagu za žene sovjetskih izdajnika.
Danas, ovaj štrčeći, naučnofantastični grad na horizontu donosi državi međunarodna priznanja.
Vremenske prilike u glavnom gradu zaista čine izgradnju komplikovanijom. Tokom zimskih meseci temperatura ume da padne i do -40 stepeni Celzijusa, čineći Astanu drugim najhladnijim glavnim gradom na svetu. Tokom leta, živa u termometru može da se popne i do 30 stepeni Celzijusa.
View this post on Instagram
Prema rečima Džordža Kelirisa, strukturalnog inženjera Buro Hapolda, ove temperaturne varijacije su se pokazale posebno intrigantnim tokom izgradnje Dvorca mira.
„Morali smo da postavimo sistem koji oslobađa stres i dopušta strukturi da diše“, rekao je Keliris. Rešenje do kojeg su došli bilo je da pričvrste jedan ugao piramide, a da ostale uglove postave na ležajeve. Iako su uobičajeni na mostovima, takvi ležajevi se do sada nisu koristili na čitavim zgradama.
„Suštinski, ona je na rolerima.“, rekao je Keliris i dodao: „Zbog klime, objekat mora da bude futuristički.“
Međutim, prema rečima Šerika Rustambekova, lokalnog arhitekte, ovi projekti su u savršenom dosluhu sa lokalnim načinom razmišljanja.
„Morate da razumete kazašku prošlost kako biste stekli bolju sliku o našem pogledu na svet. Mi smo nomadska civilizacija koja se razvijala tokom hiljada godina na širokom prostranstvu Evroazije. Slobodan, brisani prostor je impresivniji kazaškom mentalitetu nego skučenost koja se može naći u mnogim evropskim centrima.“
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar