Živimo u vremenu u kom su trendovi prevazilaženja "surovog kapitalizma", srećom, sve češći. U tom svetlu, svaki veći brend ima obavezu društvene odgovornosti - zajednici koja kupuje njihove proizvode moraju uzvratiti na neki način. Većina brendova bira donacije ili humantarne akcije, koje neretko postanu viralne i oduševe ljude. Ali, šta ako taj brend sa sjajnom humanitarnom akcijom s druge strane, iza kulisa, nanosi štetu društvu i svojim radnicima?
Ta dilema je postala glavna tema na društvenim mrežama u Srbiji ovih dana, nakon viralne akcije jednog poznatog brenda, koji je odlučio da donira određeni novac uz pomoć zanimljive Instagram akcije – svaki lajk i šer značili su dinar više za sumu koja će biti donirana.
Međutim, uz salvu dobrih reakcija ljudi, brzo su isplivale i one negativne: mnogi su se oglasili sa informacijama da ova kompanija ne postupa jednako humano prema svojim radnicima. Ispovesti u ovom tonu počele su da se nižu na Instagramu.
A i na Tviteru se povela rasprava o tome koliko je akcija brenda bila moralna.
da, strašno je što je extreme intimo odlučio da donira pare samo pod uslovom šerovanja ali mili moji to se zove marketing i očigledno je jako uspešan, da ne pominjem to da se ljudi tim jednim shareom osećaju kao da su uradili dobro delo
— kova ? (@gospodin_mk) November 25, 2020
*
Super je ova akcija Extreme Intimo ali nek se prvo pozabave da se ljudski ophode prema zaposlenima pa onda sve drugo
— Modestić Blejzić (@Blejzova) November 25, 2020
*
Jesam li ja jedina kojoj se ne dopada način na koji je extreme intimo navukao ljude da im šeruju sadržaj for free, a oni su kao posle toga humani i uplaćuju donaciju???
— Dunja (@dunjama) November 24, 2020
*
Вама не ваља што је Extreme intimo донирао 27 000 е односно што су ограничили на ту цифру па људи схватате ли ви колико је тих 27 000 и схватате ли да они нису Версаће да имају милионе. Фирма из Србије за време короне донирала 27 000 е за болесну децу. Колико је држава дала?
— Barbika (@BarbikaBarby) November 25, 2020
*
bukvalno ovde nikada nece biti bolje dok su ljudi govna, jer svaka osoba koja pokrene nesto u humanitarne svrhe, uvek ce se naci debili koji ce pricati kako to radi zbog licne reklame
— сања (@dreamingofxmass) November 25, 2020
Dakle, jasno je da je javnost polarizovana u ovom delikatnom pitanju.
Sa jedne strane, ljudi pozdravljaju ovaj vid marketinga, jer svaki brend mora da ga ima – pa zašto onda ta promocija ne bi išla u ovakvom humanom smeru, koji će doneti neku korist subjektima na koje je ta pomoć usmerena. U svakom slučaju, kada se čini da nikakav pritisak javnosti neće promeniti način poslovanja brenda, onda bar društvo od njega ima neke benefite, iako su oni mali.
Problem je uglavnom ukorenjen duboko u samom sistemu koji dozvoljava da užasni uslovi rada prolaze nekažnjeno, da radnici nemaju drugi izbor nego da to trpe – a sam bes javnosti retko kada dovede da se njihov položaj poboljša – čak i u razvijenim zemljama (pogledajmo samo Amazon).
Uostalom, izgradnja imidža društvene odgovornosti je taktika mnogih brendova, a ako njihove kampanje postanu viralne, to im donosi nekad i popularnost kakvu baš i nisu želeli.
To je onaj drugi stav po ovom pitanju – na svetlo dolaze sve činjenice o tom brendu – ukoliko su uslovi za rad unutar te kompanije nesnosni, to teško da može da se sakrije. Pa se pitaju da li je moralno da brend promoviše neke humane vrednosti, ako one nisu sastavni deo njihovog poslovanja inače.
Postoji sličan termin „green washing“ za brendove koji svojim delovanjem ne doprinose očuvanju prirode, međutim s vremena na vreme organizuju neke mini ekološke akcije s ciljem da stvore sebi imidž ekološki odgovornog brenda.
Šta kažu markentiški stručnjaci na ovu temu?
Pročitajte još:
„Ako posmatramo iz ugla brenda, pitanje postaje da li je strateški pametno. Potrošač u 2020. nije samo primalac reklamne poruke. Za razliku od perioda iz npr. 70-ih kada smo zalepljeni za TV ekran samo primali reklamnu poruku, sada smo neko ko ima priliku da je javno komentariše.
Digitalni kanali podrazumevaju da svako od nas ima pristup mas-komunikaciji. Iako nismo influenseri sa hiljadama pratilaca, naša poruka može postati viralna – kroz deljenje našeg sadržaja. To znači da brendovi više nego ikad treba da budu transparentni i konzistentni. Šta to znači?
Ako postoji narativ da uslovi rada, odnos prema radnicima ili nešto treće nije u skladu sa standardima dobre prakse, to će se verovatno saznati u trenutku kada vaša kampanja postane jedina stvar o kojoj se priča na internetu. Za mene je to dobro – jer je dodatni podsticaj brendovima da svoju etičnu i humanu stranu pokažu ne samo u eksterno orijentisanim kampanjama, već i kroz stvari koje rade za svoj kolektiv“, objasnila nam je Milja Šijakinjić, iz kreativne agencije „Žiška“.
Jedno je marketing, a drugo je lična odluka kupca – hoće li na kraju i svoj novac odlučiti da potroši baš u toj kompaniji. Marketing može da utiče da joj poklone veću vidljivost na društvenim mrežama, ali to ne znači da će to doprineti i većem profitu te kompanije. Naprotiv, veća vidljivost znači i više informacija o brendu koje najzad utiču na to hoćemo li kupovati njihove proizvode – ipak je činjenica i da se u javnosti pre ove viralne kampanje jako retko kritikovalo njihovo poslovanje.
Kada se sve sabere – da li je ova nagla popularnost donela više štete ili više koristi? Pišite nam svoje mišljenje u komentarima.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare