Poražavajuće činjenice o vodi koje treba da nas trgnu

Kao rezultat toga, oko 1,1 milijarde ljudi širom sveta nema pristup vodi, a ukupno 2,7 milijardi smatra da voda nedostaje najmanje mesec dana u godini. Neadekvatni sanitetsko zdravstveni uslovi takođe predstavljaju problem za 2,4 milijarde ljudi - izloženi su bolestima, poput kolere i tifusa, i drugim bolestima koje prenosi voda. Dva miliona ljudi, uglavnom dece, umire svake godine samo od dijareje.Mnogi vodeni sistemi koji održavaju ekosisteme naprednim i hrane sve veću ljudsku populaciju postali su pod stresom. Reke, jezera i vodonosnici se suše ili postaju previše zagađeni za upotrebu. Više od polovine svetskih močvara je nestalo. Poljoprivreda troši više vode nego bilo koji drugi izvor i mnogo toga troši zbog neefikasnosti. Klimatske promene menjaju obrasce vremena i vode širom sveta, prouzrokujući nestašice i suše u nekim područjima i poplave u drugim.Sa trenutnom stopom potrošnje, ovo stanje će se samo pogoršati. Do 2025. se predviđa da će se dve trećine svetskog stanovništva verovatno suočiti sa nestašicom vode. A ekosistemi širom sveta će još više patiti. Vodeni sistemi su sve više opterećeni, a neke reke, jezera i vodonosnici se suše.

Zagađenje

Zagađenje vode dolazi iz mnogih izvora, uključujući pesticide i đubriva koja se ispiru sa farmi, neprečišćene ljudske otpadne vode i industrijski otpad. Čak ni podzemne vode nisu sigurne od zagađenja, jer mnogi zagađivači mogu iscureti u podzemne rezervoare. Neki efekti su trenutni, na primer, kada štetne bakterije iz ljudskog otpada kontaminiraju vodu i učine je nekvalitetnom za piće ili plivanje.

Poljoprivreda

Poljoprivreda koristi 70% svetski dostupne slatke vode, ali oko 60% toga se troši zbog propuštanja sistema za navodnjavanje, neefikasnih metoda primene, kao i uzgoja useva koji su previše žedni za sredinu u kojoj se uzgajaju. Ovo rasipanje vode isušuje reke, jezera i podzemne rezervoare. Mnoge zemlje koje proizvode velike količine hrane - uključujući Indiju, Kinu, Australiju, Španiju i Sjedinjene Države - dostigle su ili su blizu dostizanja granica vodenih resursa.

Rast populacije

U poslednjih 50 godina ljudska populacija se više nego udvostručila. Ovaj brzi rast - sa pratećim ekonomskim razvojem i industrijalizacijom - transformisao je vodene ekosisteme širom sveta i rezultirao masovnim gubitkom biodiverziteta. Danas 41% svetske populacije živi u rečnim slivovima koji su pod vodenim stresom.

Klimatske promene

Kako ljudi nastavljaju da ispuštaju više ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, vremenski obrasci i voda će se promeniti u celom svetu. Suše će na nekim mestima biti sve češće, na drugim poplave. Glečeri i snežni nanosi nestaće u nekim oblastima, što će uticati na snabdevanje slatke vode tim nizvodnim zajednicama. Ove promene će se kombinovati kako bi manje vode bilo dostupno za poljoprivredu, proizvodnju energije, gradove i ekosisteme širom sveta.***Bonus video: Aerozagađenje i kako se zaštititi

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiaerozagadjenjeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram