Običaji za Sretenje: Dan kad se susreću zima i leto

Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40. dan od Božića. Po gregorijanskom kalendaru proslavlja se 2. februara, dok crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara, među kojima i Srpska pravoslavna crkva, proslavljaju 15. februara.

U crkvenom kalendaru ovaj praznik je obeležen crvenim slovom i važi pravilo da se na taj dan ništa ne radi.

Veruje se da se na Sretenje sreću zima i leto. Tad je moguće predvideti kakvo nas vreme čeka u narednom periodu. Ako tada osvane sunčan dan, a medvedi se uplašeni od sopstvene senke vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako medved ne vidi svoju senku i izađe iz pećine da traži hranu – zima je gotova. Pogledajte kakvo se vreme očekuje 15. februara.

Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć. Takođe, valja odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju. Te sveće se čuvaju u kući i pale u slučaju neke nevolje. Pale se ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.

Naravno, ima i verovanja vezanih za ljubav.

Jedno je da mlade devojke treba da na Sretenje paze koga će prvo ujutru sresti jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.

Ipak, kažu, ne treba se venčavati na ovaj dan. Navodno, vrapci do Sretenja biraju svoje neveste, a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji, a pošto oni ne žive dugo, brak im traje kratko, pa mladenci izbegavaju da venčavanju na Sretenje.