Naučnici tvrde da imaju dokaz da 'duša' napušta telo kada umremo: "Aparat je pokazao nešto što nismo pre videli"

U istraživanju su na mozak sedam teško obolelih pacijenata, kojima je ostalo samo nekoliko minuta života, postavljeni senzori. Ovi složeni uređaji pratili su krvni pritisak i rad srca sve do trenutka kada su potpuno prestali i pacijenti preminuli.

Međutim, rezultati su pokazali nešto neočekivano – elektroencefalogram (EEG- dijagnostički test koji meri moždanu električnu aktivnost preko elektroda koji su postavljeni na lobanji) zabeležio je neobičan nalet energije nakon smrti.

Hamerof je u intervjuu za Project Unity rekao: "Videli su kako sve funkcije nestaju i onda odjednom se pojavljuje ova aktivnost, u trenutku kada više nema ni krvnog pritiska ni rada srca. To bi moglo biti iskustvo bliske smrti ili, možda, duša koja napušta telo."

Profesor tvrdi da bi ovo moglo ukazivati na to da svest napušta telo u poslednjim trenucima života, ističući da je ona "poslednja koja odlazi".

"Poenta je u tome da ovo pokazuje kako je svest zapravo proces vrlo niske energije," dodao je.

Ovaj fenomen nije retkost – istraživanja pokazuju da se ovakvi impulsi javljaju kod oko 50% pacijenata kod kojih je merenje sprovedeno. Ipak, naučnici su ponudili i racionalno objašnjenje – pretpostavljaju da se ove energetske eksplozije javljaju kao reakcija mozga na nedostatak kiseonika.

Govoreći o tome u dokumentarnoj seriji Through the Wormhole na Science Channel-u, Hamerof je objasnio: "Kada srce prestane da kuca, krv prestaje da cirkuliše, a mikrotubule u mozgu gube svoje kvantno stanje. Kvantne informacije koje se u njima nalaze ne nestaju – one ne mogu biti uništene, već se raspršuju po univerzumu."

On dalje navodi da, ako se pacijent oživi, te kvantne informacije mogu ponovo da se vrate u mozak, što može objasniti iskustva ljudi koji tvrde da su "doživeli" smrt.

"Ako pacijent ne preživi, moguće je da ta kvantna informacija nastavlja da postoji van tela – možda čak zauvek – kao duša," dodao je.

Autori istraživanja su na kraju zaključili: "U svakodnevnom radu u intenzivnoj nezi često komuniciramo sa porodicama preminulih. Iz našeg iskustva, pomisao da se nešto dešava u trenutku smrti može biti utešna za ožalošćene."