11 vrsta namirnica kojima nas uvek prevare u marketu: Ove stvari koje kupujete skoro uvek su težak lažnjak

Kad je reč o ukusima koji definišu svetsku kuhinju, nije baš sve onako kako se čini. Od vanile u omiljenom desertu do vasabija na sušiju – pravi sastojci su često previše retki ili preskupi da bi zadovoljili globalnu potražnju. Baš zato su kompanije smislile način kako zaraditi nudeći jeftinije alternative hrane dok ste vi uvereni da kupujete pravu stvar.

Business Insider popisao je 11 vrsta hrane i namirnica koja se najviše lažira na svetskom tržištu.

Tartufi

Ono što se u radnjama prodaje kao ulje od tartufa, uglavnom nema puno veze s ovim vrstama gljiva. Štaviše, neretko se takva ulja prave u laboratorijima. Pravi tartufi su retki i veoma skupi, pa ne čudi što su često na meti plagijatora.

Ulje tartufa obično podrazumeva mešavinu suncokretovog i maslinovog ulja koje je aromatizovano sintetičkim jedinjenjem dobijenim iz nafte pod imenom 2,4 ditiapentan. Jedini način da budete sigurni da jedete tartufe, jeste da vidite kako vam neko renda aromatični grumen pravo na tanjir.

Javorov sirup

Čak polovina javorovog sirupa na svetskom tržištu je lažnjak. Izrada pravog javorovog sirupa nije jednostavna – potrebno je oko 45 litara javorovog soka da bi se proizveo jedan litar sirupa. Ono što izgleda kao javorov sirup, ali se prodaje kao sirup za palačinke zapravo je mešavina kukuruznog sirupa, karamele i aroma.

Pravi javorov sirup prepoznaje se po boji i teksturi – ima ređu konzistenciju i mutniji izgled od veštačkih mešavina. Pročitajte i deklaraciju – pravi javorov sirup uglavnom dolazi iz Kanade.

Vasabi

Većina vasabija koji se prodaje van Japana je lažnjak – obično je reč o mešavini od rena, kukuruznog skroba i zaslađivača. Pravi vasabi je 30 puta skuplji od onoga što se prodaje u supermarketima i specijalovanim radnjama. On nema tako ljuti ukus kao što mislite. Ako vam grlo gori od ljutine, verovatnije je da jedete proizvod na bazinrena.

Vasabi je veoma redak u Japanu, a raste uz planinske izvore. Ova korenasta biljka voli blage temperature, senku i šljunak što su uslovi koje je teško kopirati u drugim delovima sveta.

Parmezan

Da bi sir bio parmezan, mora dolaziti iz Parme u Italiji, odnosno iz regije Emilia-Romanja. Samo 300 mlekara je na tom području sertifikovano da proizvodi autentični Parmigiano-Reggiano. U mleko se dodaju posebne bakterije koje siru daju prepoznatljiv ukus, a isti mora da odleži najmanje godinu dana.

Koluti autentičnog parmezana označeni su žigom Denominazione di Origine Protetta koji garantuje da je sir došao s pravog mesta. U novije vreme neki proizvođači počeli su da stavljaju jestive mikročipove kako bi zaštitili svoje proizvode od lažiranja.

Vanila

Vanila je sveprisutan začin bez kojeg je nemoguće zamisliti slatke proizvode na svetskom tržištu – od sladoleda do raznih industrijskih keksa, kolača i drugih deserata. Reč je o mirisnom sušenom voću jestive orhideje koja se uzgaja u tropskim krajevima, a koju karakteriše tanka mahuna tamno-smeđe boje.

Da bi se uzgojila, skupila i preradila ne koriste se hemikalije niti posebni uređaji – samo ručno. Upravo zato je veoma skupa – samo jedan posto proizvoda na svetskom tržištu napravljen je s autentičnom vanilom. Ostatak sadrži sintetičku zamenu za vanilu – vanilin – koja je stvorena kako bi se smanjila cena proizvoda.

Kavijar

Kavijar se pravi od usoljenih ribljih jaja ili ikre beluga jesetre. Reč je o veoma retkom, delikatnom i skupom proizvodu koji može da dosegne cenu od 20-ak hiljada evra po kilogramu, zbog čega je česta meta plagijatora. Umesto ribljih jajašaca beluge, često koriste ikru ribe lošijeg kvaliteta. Razliku između pravog proizvoda i lažnjaka znaju da prepoznaju samo najiskusniji znalci.

Med

Trećina meda na svetskom tržištu je – lažnjak. Potreba za ovom namirnicom je znatno veća od onoga što pčele mogu da proizvedu, pa se nalazi na meti plagijatora.

Da bi se povećao volumen, pravi med se često meša s kukuruznim sirupom, šećerom od riže i trske i sličnim proizvodima. Na taj način uništavaju se prehrambeni i zdravstveni kvaliteti pravog meda i pretvaraju ga u jeftin šećer. Ako želite da jedete pravi med, kupujte ga iz proverenih izvora i od lokalnih proizvođača.

Ekstra devičansko maslinovo ulje

Ekstra devičansko maslinovo ulje je meta prevara s hranom još od vremena starog Rima. Kriminalci su prodavali lošije maslinovo ulje ili mešavine ulja pod oznakom ekstra devičanskog maslinovog ulja, a to se događa sve do današnjih dana.

Wagyu govedina

Wagyu je reč koja označava japansko govedo, a odnosi se na četiri pasmine: Kuroge, Akage, Mukaku i Nihon Tankaku. U Japanu postoje strogi propisi koji regulišu uzgoj i preradu ovih životinja, a sve kako bi se postiglo meso izuzetne mekoće i slasnosti. Izvoze se tek manje količine.

U drugim državama propisi nisu tako rigorozni. U SAD-u na primer, wagyu se može ukrštati s drugim manje skupim vrstama goveda te tako prodaju meso pod oznakom wagyu iako je reč o mešavinama dveju ili više različitih vrsta.

Šafran

Šafran je najskuplji začin na svetu koje se dobija od niti njegovog cveta. Poljoprivrednicima treba dve godine za uzgoj cveća i berbu, a rezanje i sortiranje se obavlja ručno. Da bi dobili jedan kilogram šafrana potrebno je oko 150.000 cvetova, pa ne čudi što ovaj začin dolazi s vrtoglavom cenom, niti što često pokušavaju da ga plagiraju. Prevaranti nastoje da oponašaju proizvod s crveno obojenim senom, konjskom dlakom, kokosovim nitima i korenjem raznih biljaka.

Kafa

Čak ni kafa koja se pije na svetskom tržištu nije uvek napravljena od 100 posto kafe. Mlevena kafa se meša s usitnjenim žirom, ječmom i pšenicom. U prošlosti, znali su da je mešaju sa svime što je smeđe – od piljevine do spaljenog kukuruza, a sve kako bi se povećao volumen proizvoda koji inače može biti dosta skup, prenosi "Danas".