8
Koku Istambulova doživela je neverovatnih 129 godina i preminula 2019. godine, ali pre večnog počinka nije želela da podeli nikakvu životnu mudrost, niti životnu radost. Zapravo, za nju svih 129 godina su bili kazna u kojima nije uživala nijedan jedini dan.
Koku iz Rusije koja je preživela Staljinov represivni sistem spremala se da u junu 2019. napuni 130, ali je preminula. Žena koja je bila novodno najstarija žena na svetu rekla je da je tajna njene dugovečnosti „božija volja“ i da nije ništa uradila da bi pomogla sebi i produžila život.
Ruska vlada pre četiri godine proglasila je Istambulovu za najstariju osobu na svetu. Mnogi su mislili da je tajna njene dugovečnosti zdrav i aktivan život, ali ona je rekla da „nema pojma kako je uspela da doživi te godine“.
„Živela sam toliko godine, ali nijedan dan nije bio srećan. Život je kazna“, rekla je Koku.
Ruski penzioni fond na osnovu njene dokumentacije, krštenice i lične karte ustanovio je da je rođena 1. juna 1889. godine.
Na osnovu zvaničnih informacija Koku koja je obožavala kašaste supe, meso i mleko, imala je 27 godina kada je poslednji imperator Nikolaj II Aleksandrovič abdicirao u martu 1917. godine. Imala je 55 godina kada se završio Drugi svetski rat i 102 godine kada se raspao Sovjetski savez.
Kada se prisećala Drugog svetskog rata rekla je da ju je podilazila jeza od nacista i tenkova koji su prolazili pored njene porodične kuće.
Pročitajte još
Koku i njenu porodicu proterao je Staljin zajedno sa Čečenima i narodom iz Sibira zbog optužbe da su sarađivali sa nacistima.
„Vidim da se ljudi bave sportom, jedu neku specijalnu hranu, vode računa da ostanu u kondiciji, a ja ne znam kako sam doživela ove godine. Ceo život sam mnogo radila, kopala u bašti i bila nesrećna. Nijedan dan života mi nije bio srećan. Umorna sam. Dug život nije božija nagrada, već kazna“, rekla je Koku.
Ljudi koji su poznavali Kuku rekli su da je nadživela čitavu porodicu i da je njena ćerka Tamara doživela da vidi majku koja je napunila 104 godine.
„Preživela sam građanski rat, revoluciju, ratove, razaranje nacije. Sad sam sigurna da moj život nije bio srećan. Bio je pun straha. Svaki dan sam sanjala kako ću se vratiti u porodičnu kuću iz koje smo proterani. Rad u bašti mi je pomogao da se oslobodim loših misli, ali moja duša je želela da se vrati kući“, ispričala je Koku.
Nije želela da priča o svojoj porodici i brojnim tragedijama koje su je zadesile, ali izgubila je nekoliko dece, među njima i sina koji je imao šest godina.
„Gledajući moj nesrećni život više bih volela da sam umrla mlada. Nemam vremena da se odmorim ili zabavim. Dok radite dan za danom prolazi. Više i ne živite, samo razvlačite“, rekla je Koku.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
