Lazareva subota (Vrbica) i Cveti: Praznici i običaji koje treba ispoštovati pre Prvog maja i Uskrsa

Lazareva subota ili Vrbica se priprema u poslednjoj nedelji Uskršnjeg posta - uvek je subotom, dan uoči praznika Cveti, koji je nedelju dana pred Vaskrs. Kako Uskrs menja datum, tako su i ovo pokretni praznici.

Lazareva subota ili Vrbica - običaji

Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra, 27. aprila, slave Lazarevu subotu ili Vrbicu, praznik posvećen vaskrsenju pravednog Lazara iz Vitinije koga je Isus Hristos, prema predanju, vaskrsao iz mrtvih. To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom proširila na sve strane. Lazar je potom živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde je i sahranjen. Njegove mošti počivaju danas u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra, odnosno iz Kitona kod Larnake, gde je stajala nadgrobna ploča sa natpisom „Hristov prijatelj“, navodi RTS.

Na Lazarevu subotu beru se mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu. Zato se današnji praznik zove i Vrbica.

Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu po podne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je dečji praznik, jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.

Tog dana se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a sutra ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju. Naravno, slavska trpeza je uvek posna. Lazareva subota najavljuje veliki hrišćanski praznik – Cveti, kada je Isus Hristos svečano ušao u Jerusalim.

Običaji za praznik Cveti

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa. Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.

Obeležava se u svim hrišćanskim zemljama, sa neznatnom razlikom u običajima.

Jedan od glavnih jeste rano ustajanje i branje cveća, posebno sa decom. Po narodnom običajnom kalendaru, dan počinje umivanjem vodom u kojoj su pretgodnog dana na Vrbicu, potopeljni cvetovi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi. Običaj je da se mladi međusobno daruju cvećem, a s obzirom na to da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati, prenosi RTS.

Ljudi unose cveće u dom, kite kapije, ulazna vrata, drže cveće u vazi i poklanjaju ga dragim osobama. Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje. Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke stavljaju i ljubičice.

U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja. Verovalo se da na Cveti treba započeti neke poslove, doneti odluke, pa je savet da na ovaj praznik odvojite vreme za sebe i dobro razmislite o svojim sledećim koracima.

Na Cveti je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu. Vernici ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina božjeg. Od praznika Cveti do Duhova cveće se ne bere.