Ko nasleđuje nekretninu kada nema naslednika? U Srbiji ima preko 100.000 napuštenih stanova i evo ko ih na kraju dobije

Prema Popisu stanovništva iz 2022. godine u Srbiji danas ima 123.584 napuštena stana.

Kada ne postoji zakonski naslednik, pokretna ili nepokretna imovina prelazi u ruke Republike Srbije. Takav postupak je dug, višegodišnji, pa često te nekretnine budu godinama prazne i prepuštene zubu vremena, piše 4zida.

Advokat Brane Krunić kaže da su takvi slučajevi izuzetno retki, jer zakon daje vrlo širok princip zakonskog, pa i testamentalnog nasleđivavnja.

Sve po slovu zakona

„Zakon o nasleđivanju RS, članom 8. propisuje krug zakonskih naslednika i to mogu da budu potomci preminulog, njegovi usvojenici ili njihovi potomci, bračni drug, njegovi roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi I babe i njihovi potomci i ostali preci“, kaže advokat Krunić.

Krug je vrlo širok i nasleđuje se po naslednim redovima. Kako objašnjava advokat Krunić, bliži naslednici isključuju one dalje.

„Međutim, u slučaju da iza pokojnika nema nikakvih naslednika, Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik i ona se ne može odreći nasleđa, a zaostavština koju zemlja nasledi postaje državna“, navodi advokat.

Ipak, ne dešava se često da Srbija nasleđuje imovinu iza pokojnika, jer zakon daje vrlo širok princip nasleđivanja.
„Recimo, u četvrtom naslednom redu nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe, pa čak i ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, taj deo može da dobije njegov bračni drug, ako je predak preminulog“, objašnjava advokat Krunić.

Kako dodaje, po ovom sistemu, sud, odnosno javni beležnik, će pronaći nekoga od naslednika, ma gde se nalazio. Samo ako se sve mogućnosti iscrpe, tek tada imovinu naleđuje Republika Srbija.

Podaci Popisa iz 2022. godine pokazuju da na području severnog dela zemlje ima ukupno 33.771 napušteni stan, od toga u Beogradskom regionu 10.021, a u Vojvodinin 23.750. Na jugu zemlje ima ukupno 89.813 napuštenih stanova.
„Razlozi za napuštene stanove su različiti, najčešće se radi o nerešenim imovinskim odnosima, o nasledstvu gde vlasnici ne žive u zemlji, ili o stanovima koji nisu u funkcionalnom stanju i zahtevaju renoviranje. Ti stanovi jesu možda prazni ali imaju vlasnike“, kaže Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.rs.

Iako ima slučajeva praznih stanova u novogradnji, oni su obično u procesu prodaje, ili ih vlasnici koriste povremeno, kao vikend stanove ili nekretnine za izdavanje na kraći rok (npr. za stan na dan), a postoje oni ljudi koji su investirali u nekretninu u kojoj ne žive, ne koriste je ali ne žele ni da je izdaju, pojašnjava Mihajlović.

Kako navodi, prodaja nekretnina koje su u vlasništvu države je proces koji nije tipičan za klasične oglasne platforme.

Dug proces od pokojnika do države

Kada nekretninu nasledi država, imovina se onda i formalno pravno upisuje kao vlasništvo Republike Srbije, objašnjava advokat Krunić.

„Jedinice lokalne samouprave, odnosno grad, ne stiču pravo javne svojine na takvim nepokretnostima. Kada nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati osobe koje polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa“, kaže advokat.

Kako kaže, ako ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu, oglas će se objaviti i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja.

„Po isteku roka od jedne godine ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenja kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji“, dodaje advokat Krunić.

Srbija stiče svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a 10 za nepokretne stvari, počev od otvaranja nasleđa.

Država kao poslednji u redu naslednik

Advokat Krunić naglašava da je stav Vrhovnog kasacionog suda iz 2016. godine ukazuje da se pravo države da nasleđuje mora restriktivno tumačiti i ona može biti naslednik samo kada zakonskog nema.

Cilj ustanovljena države kao zakonskog naslednika je da se spreči nastajanje imovine bez vlasnika i takozvano ležeće nasleđe, a što bi dovelo do pravne nesigurnosti.

Pojava zakonskog naslednika u bilo koje vreme stvara osnov da on od države, koja je postala formalni vlasnik, potražuje vlastito nasledstvo.
„Takav zaključak proističe iz odredbe člana 221. stav 1. Zakona o nasleđivanju po kojoj pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva. Taj stav nije protivan ni stavu 2. Člana 221. Zakona o nasleđivanju po kome se ne može dirati u pravila o održaju sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja“, navodi advokat Krunić.

Šta radi država sa nasleđenim nekretninama?

Kada dođe u posed nekretnine, Republika Srbija, u praksi, ne prodaje sopstvenu imovinu.

„Često se dešava da je država u odnosu suvlasništva sa drugim osobama ili firmama, pa jedino tada postoji mogućnost da se otkupi suvlasnički udeo od države i to se obavlja kroz postupak javne prodaje“, navodi Krunić.

Sektor za imovinski postupak pri Republičkoj direkciji za imovinu RS, obavlja poslove koji se odnose na raspolaganje stvarima u svojini države, pribavljanje, otuđenje, davanje na korišćenje, u zakup, prenos prava javne svojine na drugog nosioca sa naknadom ili bez, razmena, ulaganje kapitala, zasnivanje hipoteke na nepokretnostima…

(N1)