Lara Vajs, direktorka Muzeja "Roemer und Pelizaeus" u Nemačkoj, rekla je da "bi to moglo biti senzacionalno otkriće”.

Groblje u Tuna al-Gebelu u centralnom Egiptu datira iz Novog kraljevstva (oko 1550. do 1070. p. n. e.) i sadrži mumije, sarkofage, amajlije i brojne „shabti“ (takođe zvane ushabti) ​​figurice koje je trebalo da „služe“ pokojnika u zagrobnom životu, navodi se u saopštenju egipatskog Ministarstva turizma i antikviteta.

Papirus “Knjige mrtvih” pronađen na groblju dug je od 13 do 15 metara. Arheolozi iz ministarstva iskopavaju lokalitet od 2017. godine i nedavno su pronašli groblje.

„Knjiga mrtvih“ je moderno ime koje se daje raznim tekstovima koji su služili u razne svrhe, uključujući i pomoć mrtvima u navigaciji podzemnim svetom. Ime koje su stari Egipćani dali ovim tekstovima ponekad se prevodi kao “Knjiga koja se pojavljuje po danu”. Kopije odlomaka iz “Knjige mrtvih” ponekad su pokopavane s pokojnicima.

Saopštenje sadrži malo informacija o novopronađenom primerku “Knjige mrtvih”. Nije jasno koje tačno tekstove sadrži niti s kim je sahranjena. Nijedna fotografija papirusa “Knjige mrtvih” nije objavljena, a članovi tima koji su ga otkrili zasad – ćute.

Naučnici koji nisu bili uključeni u iskopavanje rekli su da bi pronalazak mogao biti važan.

Ilustracija: Petr Bonek / Alamy / Alamy / Profimedia

„Veoma je retko pronaći kopiju Knjige mrtvih u grobu gde je prvobitno bila sahranjena“, rekao je Foy Scalf, egiptolog i šef istraživačke arhive na Univerzitetu u Čikagu. „Bez fotografija je teško reći više, a uobičajeno je da se čeka neka zvanična objava da bi se formirale solidne ocene.“

Lara Vajs, izvršna direktorka Muzeja Muzeja „Roemer und Pelizaeus“ u Nemačkoj, koja je opširno proučavala “Knjigu mrtvih”, rekla je za Live Science da „ako je toliko duga i dobro očuvana, onda je to svakako senzacionalno otkriće”.

Arheolozi su na novootkrivenom groblju iskopali i brojne kovčege i mumije, uključujući ćerku Djehutyja, visokog sveštenika boga Amona koji je živeo pre više od 3.500 godina, navodi se u saopštenju. Čini se da još jedan kovčeg pripada ženi koja je bila pevačica u hramu Amona, božanstvu povezanom sa suncem i drevnim gradom Tebom (današnji Luksor).

Ilustracija: Perseomedusa / Alamy / Alamy / Profimedia

Na groblju se nalazilo i mnogo ćupova u kojima bi se nalazili organi pokojnika, navodi se u saopštenju. Pronađeni su i ostaci kamenih sarkofaga u kojima su se nalazili drveni sanduci pokojnika. Iskopavanja i analize ostataka su u toku, piše radiosarajevo.ba.

BONUS VIDEO:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar