Ajvar je nezaobilazna zimska poslastica, koju domaćice pripremaju krajem septembra ili početkom oktobra, kada se obere paprika. Iako ova godina nije bila naklonjena poljoprivrednim proizvođačima, u domaćinstvu Mire Minović i njenih ukućana se uveliko priprema zimnica. Pomažu joj suprug, sin, kći, snaha, kao i troje divnih mališana, koje smo zatekli u ovom prelepom dvorištu u selu Katrga nadomak Čačka.
Mira kaže za naš portal da ajvar priprema na starinski način u brvnari staroj skoro dva veka.
„Ovaj divan namaz, a neki ga zovu i salatom pripremamo od organske paprike. Sadimo isključivo za nas, ali je ne prskamo hemijskim preparatima. Tokom jeseni pooremo njivu, a sa dolaskom proleća zađubrimo stajskim đubrivom, jer imamo i krave“, priča ova divna domaćica. Potom se rasada iz toplih leja sadi na parceli, a okopavanje je ručno, dodaje Mira. Ovo povrće, kako dodaje, prihranjuje sodom bikarbonom kada se zasadi do berbe. Prema njenim rečima, paprika nije krupna, ali za potrebe porodice je odlična, jer je zdrava za unuke i sve one koji vole da jedu.
Pročitajte još:
Ovo ukusno crveno povrće, za potrebe ajvara, Mira peče na starinskoj pećnici koju podlaže drvima i kočanjkama. Pomogli smo joj da oljušti papriku na stočiću starom bezbroj godina (čak ni stariji ukućani ne pamte koliko je stotina leta u pitanju). „Svi smo okrenuti čuvanju tradicije, kao što je nekada bilo“, ukazuje Mira Minović.
„Paprika ne sme mnogo da se prepeče, jer ako sagori, ajvar bude gorak. Mora da bude umereno pečena i mi je stavljamo u starinske posude, koja je nakada služila za čuvanje masti“, ispričala nam je Mira. Nakon što se oljušti, ona se iscedi i melje ručno, na takozvanoj mašini za meso. Potom se stavlja u starinsku šerpu i kreće prženje paprike.
Pitali smo Miru koji je tajni recept ili sastojak njenog organskog ajvara i da li stavlja plavi patlidžan, a ona odgovara:
„Kao i svaka domaćica u svojoj bašti imam razne biljčice koje koristim u spravljanju hrane ili zimnice. Upskos teškoj godini i poplavama sačuvali smo „nešto“. Tu je celer, šargarepa, peršun, ali verujte beli luk je „zakon“. On ajvaru da aromu pogotovo kad, što bi rekle naše bake, kad usiti (odstoji) „, kaže naša sagovornica.
Upitana koliko ulja i paprike ide na kilogram ajvara, ona kaže da je neophodno pet kg očišćene crvene paprike i oko 150 ml ulja.
Mira napominje da se jedna količina spremi sa plavim paradajzom, za članove porodice koji se dive tom ukusu.
„Deca vole više čist ajvar i danas pripremamo tako. Pržimo pečenu, samlevenu i oljuštenu papriku na tihoj vatri. Mi u selu koristimo, ponavljam, kočanjke. To su ostaci od samlevenog kukuruza. Njih upotrebljavamo za loženje peći. Na samom startu mora da bude jača, ali malo kasnije, niža temperatura za prženje“, objašnjava Mira.
Na našu konstataciju da novokomponovane domaćice bare papriku, Mira ima dobar razlog što ne radi na taj način.
Pročitajte još:
„Barena paprika se potpari i kada se samelje, odvoji se korica. Izgubi C vitamin. Uvuče se voda i mi to ne volimo. Naravno, svako ima pravo na izbor“, priča Mira. Dodaje da u ajvar dodaje isključivo sveže povrće koje, kao što je rekla, sama gaji.
„Za zimu uzmem celer, šargarepu, paškanat i sve to sameljem na vodeničici. Potom razastrem na stolnjak u našoj brvnari koja ima dvoja vrata, pa se na suncu i promaji suši dva meseca. Povremeno se promeša i kada bude apsolutno suvo stavljamo u teglice radi korišćenja tokom zime“, otkriva ovu korisnu tajnu Mira.
Kada smo skuvali i probali ajvar, pitali smo je gde se čuva, a ona kaže u mlekaru, gde se drže i prerađuju proizvodi od mleka. Tu je promaja, ostane svež, a ne može da smrzne, kaže Mira.
„Naše selo je poznato po brojnim učenim ljudima. Mnogi su otišli ili nažalost preminuli, ali se sve više vraćaju. Imamo Crkvu Svetog Arhangela Gavrila, fudbalski klub, a odnedavno i Udruženje žena „Katržanke“. Cilj udruženja je da sačuvamo mlade u selu. Imamo školu, dve učiteljice i vaspitačicu, a petnaest beba je na putu“, sa osmehom i zadovoljstvom priča Mira.
Korene iz ovog sela vuče i naš poznati karikaturista Predrag Koraksić Koraks, a naša sagovornica kaže da su njegovi roditelji bili učitelji i on je upisan u knjigu rođenih katrške Mesne zajednice.
„Pratimo njegov rad, divan je. Takođe, ovde je rođen i pokojni Živorad Minović, nekadašnji direktor lista „Politika“, zaključuje Mira za Nova.rs.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare