Vreli talas ne popušta, a kako ćete ga podneti, između ostalog zavisi i od hrane koju konzumirate ovih dana.
Određene namirnice i jela na odličan način osvežavaju, hidriraju i hlade organizam. Iskusni slovenački putnik Vid Legradić je mnogo puta u različitim krajevima sveta bio suočen sa nesnosnim vrućinama i usput pokupio neke trikove – ipak, najbolju hranu za rashlađivanje koju preporučuje lako možete testirati ovih dana.
„Teško da možemo zamisliti vrela leta i prelepe plaže bez tradicionalne grčke salate od krastavca. Tzaziki ne samo da hidrira telo, već ga i hladi. Kombinacija jogurta, krastavca i limuna vas jednostavno rashlađuje”, kaže Vid.
„Kao putnik, prvi put sam u Indiji iskusio rashladnu moć hrane. Tamošnja vlažna tropska klima zahteva više od vode za piće. Indijci su rešenje pronašli u začinima i ljutim nijansama čilija. Naročito na jugu, najtoplijem delu ove raznolike zemlje, jesti skoro svako jelo bila je prava avantura.
Pročitajte još:
Masala dosa (indijska palačinka sa filom od krompira), pirinač brijani (pirinač sa lukom i začinima), kari, sve je bilo toliko ljuto da sam se jako znojio. Gorušicu radije ne bih ni pominjao. Pa ipak, kad god sam zamolio kuvare da jelo bude manje ljuto, oni su se samo smejali i odmahivali glavama, govoreći: ‘Gospodine, vruća hrana će vas ohladiti iznutra.’ U početku su mi ove tvrdnje bile čudne. Ali na kraju sam shvatio da su bili u pravu, jer nauka kaže da jedenje začinjene hrane podiže unutrašnju temperaturu tela na način koji odgovara temperaturi van tela. Vrlo jednostavno. A tu je i znojenje, koje hladi telo dok višak toplote isparava iz organizma.”
Vid dalje otkriva da je na Bliskom Istoku rashladna hrana humus. „Njegova zanimljiva svojstva doživeo sam usred pustinje, kada su avanturisti iscpljeni hodanjem po vrelom pesku i vetru pojeli činiju humusa do poslednjeg zalogaja.” Humus hladi jer je izvor mangana koji se bori protiv slobodnih radikala i molibdena koji pomaže u detoksikaciji kože uklanjanjem sulfita. Tu su takođe i folati i vitamin B, koji neguju ćelije kože i ublažavaju oštećenja od sunca. Rezultat: rasterećena koža bolje odvodi toplotu.
Pročitajte još:
Ali postoje i jela koja su izmišljena upravo radi hlađenja, kao, na primer, sladoled i malo zdraviji gaspačo iz Španije. Vid kaže da se ova ukusna supa od povrća na bazi paradajza, belog luka i maslinovog ulja uvek služi hladna. „To je odraz vrelog pejzaža Andaluzije, iz koje potiče. Ova supa je namerno osmišljena da bude hladna kako bi vas rashladila tokom vrelog španskog dana. Isto važi i za meksičku supu od limuna, čak i ako se jede vruća, jer njegova kiselina ima efekat hlađenja i detoksikacije.”
Isto je i sa drugim citrusnim voćem i naravno sa onim voćem i povrćem koje hidrira. Hladna breskva i ledena lubenica dobro idu uz sparan julski ili avgustovski dan. Ovaj proces je toliko efikasan da se unutrašnjost lubenice može čak i zamrznuti. Vid vas savetuje da pokušate ovaj eksperiment i sami proverite.
***
Bonus video: Dr Hitne pomoći – Stiže Lucifer, “Neće mene” je najgori stav
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar