Sudski spor Popovski -Torbica: Šta je Zlatko Paković pisao pre dve godine

Piše: Zlatko Paković

Pre nego što javnost obavestim o sadržaju presude, moram se osvrnuti godinu dana unatrag, na povod podnete tužbe. Kažem povod, a ne uzrok (i nek to uđe u zapisnik). Priča, dakle, teče ovako:

"… kao što bi mi bilo gadno i neugodno stvarati predstavu u jednoj pozorišnoj kući koja je pod umetničkim vodstvom recimo kakva desničara, fašiste ili reakcionara bilo koje vrste… jednako mi se gadi surađivati sa kućama koje su pod umjetničkim vodstvom pozorišnih poduzetnika, biznismena, špekulanata i idiota (u starogrčkom smislu navedene reči), dakle, bilo kakvih salonskih pijavica (pa makar i u slučaju kad su naši dogovori bili postignuti i prije stupanja na dužnost novostečenog umetničkog vodstva). U tom smislu, molim da prihvatite ako ne izvinjenje, a ono makar objašnjenje, da je ispod mog principa i ispod mere dobrog ukusa da prihvatim projekat pod bilo kakvim vodstvom kolege Popovskog (ponajmanje da pristajem na dijalog s njim, ili dozvolim, kako je red i običaj, da umetnički direktor ima određeni uvid a posledično i pravo na sud o mojim probama, jednako kao i o konačnom rezultatu.)…"Popovski na ove navode u pismu svog kolege nije reagovao polemički, nego utuživši kolegu, s potražnjom "simbolične odštete" od 6.000 evra, sudskog naređenja da autor pisma mora pismo ukloniti od očiju javnosti sa Fejsbuka, da se mora izviniti i, za svaku buduću uvredu koju mu eventualno nanese, da plati po 1.000 evra.Presuda je, više-manje, udovoljila zahtevima tužioca. Izvinjenje, uklanjanje inkriminišućih delova pisma sa stranica FB-a, pretnja kaznom za ubuduće upotrebljene kvalifikative slične onima u pismu, sve je to u njoj, ali i jedna čudna novčana transakcija. Tuženi je dužan da tužiocu plati 2.000 evra (umesto zahtevanih 6.000), ali je zato i tužilac dužan da tuženom plati 1.577,39 evra na ime njegovih sudskih troškova.

Ironično, pak, Sud postupa neispunjenjem zahteva tužiocu o visini novčane nadoknade za narušavanje ugleda i trpljenje duševne muke, te skoro čitav taj iznos koji će mu tuženi uplatiti na račun, tužilac, u tek nešto smanjenoim iznosu, mora uplatiti tuženom. Stoga je nelogično, juristički inkoherentno, što Sud u presudi uopšte nalaže izvesne sankcije.Na kraju, ono najvažnije. Izađimo iz sudnice! Vratimo se u pozorište! Igor Vuk Torbica odbio je dogovoreni umetnički angažman i, jasno i glasno, obrazložio svoj stav o tom odricanju, pokazavši da mu je više stalo do principa nego do novca, te da umetnosti nema bez morala. Najzad, jedan umetnik od principa! Najzad, jedan lep i nadahnjujući autoportret umetnika u mladosti među umetnicima koji su deo dominirajućeg političkog pejzaža!Napomena: Originalni tekst je objavljen u Danasu u julu 2019.godine