Žena koja je ušla u istoriju: "Mileva", najveća izložba u Evropi krajem decembra u Novom Sadu

Mileva Marić Ajnštajn biće junakinja završetka godine titule Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, saopštili su organizatori.Izložba posvećena Milevi, nazvana po njenom imenu, biće postavljena na 800 kvadratnih metara u obnovljenom delu zgrade Muzeja Grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi, objektu koji je poznat kao Topovnjača ili Mamulina kasarna. Ova zgrada izgrađena je davne 1775. godine kao jednospratna vojna kasarna.

Najveću izložbu u Evropi posvećenu Milevi, kako je najavljuju organizatori, potpisuje umetnik Dušan Jovović koji će nakon postavke "Vreme i vaseljena" još jednom "pomeriti granice vizuelne umetnosti u Novom Sadu".

Jovović je osnivač "Artbeat" umetničke grupe koja je brzo prerasla u jednu od vodećih kreativnih i produkcionih kompanija za nove medije i izgradnju modernih muzeja. Novim medijima i interaktivnom umetnošću se bave više od 20 godina i osmislili su petstotinak projekata, a neki od njih bili su prvi takvog tipa u svetu.Mileva Marić bila je jedina žena primljena na studije matematike i fizike daleke 1896. Tih godina, ženama koje su želele da studiraju, naročito naučne discipline, život nije bio lak, ali Mileva, inteligentna, uporna, pripremljena, uspela je. A među kolegama u Cirihu se obreo osamnaestogodišnji Albert Ajnštajn. Zaljubljuju se u školskoj klupi i uprkos teškoćama počinju da se viđaju. Venčavaju se i provode 20 godina zajedno.Kada je okončana ljubav između dva velika naučnika, Mileve Marić i Alberta Ajnštajna u pitanje se dovelo dokazivanje zajedničkog rada. Posle razvoda, Ajnštajnovi su se dogovorili da će, ako Albert dobije Nobelovu nagradu, Mileva zadržati novac koji se dodeljuje. Dokaz o teoriji njihovog zajedničkog rada bio je brakorazvodni ugovor.Iako postoje pisma koja izrazima "naši radovi" i "naša teorija relativnog kretanja", "naše gledište" ili "naši članci" dokazuju da je Mileva i te kako doprinela Albertovom radu, njeno delo savremena nauka nikad nije priznala. Albert Ajnštajn je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1921. godine, i dok je uživao u slavi, Mileva je postala hronično depresivna. Vremenom je upala u finansijske probleme i do kraja života brinula je o njenom i Albertovom mlađem sinu.I dok je, po nekima, život provela u Ajnštajnovoj senci, mnogi i danas smatraju da je Mileva zaslužna za Albertov uspeh. Iako su radili zajedno, samo jedno od njih dvoje dobilo je priznanja za zajednički rad. Nažalost, to nikada nije moglo da se dokaže...

Ali, Mileva Marić je ušla u istoriju. Milevino nasleđe i ime pamte se i danas. Blizu njene kuće u Cirihu je 2005. godine podignut spomenik. Srednja tehnička škola u Titelu kao i u Novom Sadu nosi njeno ime, a Univerzitet u Novom Sadu od 1994. godine dodeljuje nagradu "Mileva Marić" najboljim studentima matematike. Tokom godina snimljene su mnogobrojne televizijske serije o njoj. Milevine biste postavljene su ispred zgrade "Sremskih novina" i ispred osnovne škole u Kaću. Ulice u Novom Sadu, Beogradu i Kraljevu nose njeno ime. Delo "Ajnštajn i ja" iz pera italijanske naučnice Gabrijele Grejson, koje je objavila "Akademska knjiga", poslužiće i kao scenario za film, koji bi trebalo da bude snimljen u Italiji.Izložba "Mileva" u Novom Sadu posvećena dami koja je bila i jedna od centralnih figura svečanog otvaranja godine titule Evropske prestonice kulture, planirana je za kraj decembra, a sufinansirana je i od strane EU, kao jedna od aktivnosti IPA projekta prekogranične saradnje Mađarska - Srbija pod nazivom "Znamenite žene u nauci i kulturi: dizajniranje iskustva kroz zajedničku turističku rutu i proizvod".Bonus video: Mileva Marić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortimilevamaricds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2881709"]