0
U Beogradu sam video brojne glumce i bio impresioniran njihovim fizičkim izgledom. Ali, kad je pred nas stupio mladi Crnogorac, Dragan Maksimović, njegov hod i izraz u očima govorili su nam da je naše traganje završeno, pisao je o pokojnom glumcu reditelj Piter Bruk.
Otišao je najveći, bez engleskog reditelja nezamisliv je moderni teatar, vizionar, mistični genije, revolucionar… Ovo su samo neki od naslova uz tekstove o odlasku čuvenog britanskog reditelja Pitera Bruka, koji je preminuo juče u 97. godini.
I dok smo o njegovoj ljubavi prema Beogradu, u koji je dolazio više puta, a naročito Bitefu već pisali, ostaje zabeleženo da je Bruka dalekih sedamdesetih opčinio jedan naš glumac. Ime mu je Dragan Maksimović, bio je prvak drame Narodnog pozorišta, igrao i na scenama brojnih drugih teatara, na filmu, televiziji, sve dok tragično nije skončao život 2001. u 53. godini od posledica prebijanja od strane skinhedsa na Zelenom vencu.
Kada se teatarski mag Piter Bruk više puta tokom briljantne karijere poduhvatio velikog platna pažljivo je, kao i u pozorištu, birao saradnike. Bilo je tako i krajem sedamdesetih kada je odlučio da ekranizuje ezoterijsko učenje Georgija Ivanoviča Gurđijeva.
Sa Žanom de Salcman i zahvaljujući njenom ohrabrenju, napisao je Piter Bruk scenario za film „Susreti sa izuzetnim ljudima“, prema autobiografskoj istoimenoj knjizi Georgija Gurđijeva.
„Za Gurđijeva jedno od specifičnih svojstava znamenitog muškarca ili žene jeste sposobnost da podjednako bdi nad jagnjetom i vukom u sebi“, pisao je Piter Bruk u knjizi „Niti vremena“.
I tu rolu nije zaigrao niti jedan od velikana engleskog ili francuskog glumišta, već Dragan Maksimović.
Kad god se u našim medijima pojavi vest o Draganu Maksimoviću, obično na godišnjicu njegove tragične smrti, uglavnom stoji karakterizacija „jedan omiljenih glumaca slavnog Pitera Bruka“. Obavezno se napomene i da ga je teatarski mag direktno iz Pariza, u kojem je živeo nekoliko decenija, pozvao da igra glavnu ulogu u filmu „Susreti sa izuzetnim ljudima“ (Meetings with Remarkable Men). Ovaj film iz 1979. prikazan je premijerno na 29. Berlinskom filmskom festivalu, gde je bio u trci za Zlatnog medveda.
Maksimovićev prijatelj, reditelj Arsenije Jovanović svedočio je pre nekoliko godina kako je šest meseci trajala glumčeva obuka u Parizu pre nego što je počelo snimanje „Susreta“ u Avganistanu i Engleskoj. Krivac za to što je Maksimović bio izbor velikog reditelja bio je, kako je tada naglasio Jovanović, da je u vreme kastinga za film, dao jednu glumčevu sliku Bojani Makavejev, i ne sluteći da će biti dovoljna Bruku da ga angažuje, i to za glavnu ulogu!
No, u autobiografiji „Niti vremena“ u kojoj je Piter Bruk pisao o svojoj karijeri, od velikih posleratnih produkcija, preko radikalnog pristupa šezdesetih godina 20. veka i istraživanjima o korenima ne zapadnog teatra u poslednje dve decenije prošlog veka, koju je kod nas 2004. objavio „Zepter Book“, reditelj je priložio“ malo drugačije sećanje:
„Najteže je bilo naći glumca za glavnu ulogu, jer je svojom pojavom trebalo da sugeriše i grčko i jermensko poreklo Gurđijeva. Nakon audicija u Londonu, Parizu, Atini i Kairu, neko nam je rekao da bismo možda u Jugoslaviji, s njenim bogatim filmskim i pozorišnim iskustvom, mogli da pronađemo ličnost koja nam je potrebna.
U Beogradu je video, kako je zabeležio, brojne glumce i bio impresioniran njihovim fizičkim izgledom, snažnim karakterom i velikom glumačkom veštinom, još uvek duboko povezanom sa etničkim korenima. Ali…
„Kad je pred nas stupio mladi Crnogorac, Dragan Maksimović, njegov hod i izraz u očima govorili su nam da je naše traganje završeno!“
I kada je film premijerno prikazan, umesto da Bruk bude glavna vrednost ostvarenja, bio je to Maksimović. Kritika je, kako je podsećala Jasmina Lekić u RTV reviji 1980, pisala o izvanrednoj glumi, „ali to mu nije vredelo za svetsku karijeru. Zato je ovde mogla da se nastavi…“
I zapisala je još neke, ispostaviće se godinama kasnije, proročke reči:
„Snovi su se šibali u količinama, a ovde se, to se kasnije pokazalo, sve porušilo…“
Bonus video: Agent koji je bio za petama Prletu i Tihom
