Zašto SANU ne voli slikare?

Dušan Otašević (80) najmlađi je slikar u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Dopisni član SANU postao je 2003. godine, a redovan članje od 2009. Iste godine je za redovnog člana Akademije izabran i Todor Stevanović (83), a Milica Stevanović (87), izabrana je tada za dopisno, a za radovnog člana 2018. Njih troje jedini su slikari akademici u Srbiji. U Odeljenju likovne i muzičke umetnosti SANU su, prema podacima sa zvaničnog sajta, iz oblasti likovne umetnosti su i vajari Svetomir Arsić Basara (92), redovan član od 1994. godine, i Sava Halugin (74), dopisni član od pre dve godine. U tom odeljenju su i akademici iz oblasti artitekture Milan Lojanica (81), ujedno i sekretar Odeljenja, Branislav Mitrović (72) i dopisni član Milan Marić (80). Akademici iz oblasti muzičke umetnosti u istom odeljenju su, u proseku, značajno mlađi. Pored kompozitora Dejana Despića (90), Ivana Jevtića (73) i dopisnog člana Svetislava Božića (66), tu su i kompozitorka Isidora Žebeljan (53), za redovnog člana izabrana sa svojih 45 godina, te etnomuzikološkinja Jelena Jovanović (56), dopisni član od pre dve godine.

Kako to da nema mlađih slikara u Akademiji zapitao se nedavno u svojoj ispovesti za Nova.rs Uroš Đurić.- Sad bi ih pitao: evo imam 55 godina, u kolekcijama sam muzeja i privatnih galerija po čitavom svetu, regionu i našoj zemlji, zar ne bi trebalo da razmišljate da me primite? Ali, najmlađi sadašnji član SANU iz moje profesije je Duško Otašević, koji će uskoro napuniti 80 godina. Poslednji slikar koji je primljen u SANU do svoje 50 godine života bio je Vlada Veličković, čini mi se 1985. godine. Recimo Mrđan Bajić i Mileta Prodanović - iako obojica imaju preko 60 godina - ne postoje za SANU. Šta ta ustanova misli i koga predstavlja, pošto davno više nema veze sa umetnošću - pa jedan Raša Todosijević je u kolekcijama Tejta, Bobura, čini mi se i MoMA, ali se o tome ovde ne govori… Ko je taj koji treba da valorizuje visoke domete naše vizuelne umetnosti, a da pri tom ona nikad nije bolje stajala u svetskim okvirima? Raša ima 75 godina, i verovatno ga tretiraju kao mladog umetnika, a mene kao studenta… mi smo za njih nedorasli – ispričao je Đurić za Nova.rs.

Sa stavom da sastav SANU u oblasti likovnih umetnosti treba podmladiti suglasan je i akademik Dušan Otašević, poznati slikar i zamenik sekretara Odeljenja likovne i muzičke umetnosti.- Sa 80 godina sam ja najmlađi, mlađih nema. Na moju veliku žalost, prošle godine nisu prošli neki ljudi, a oni su mlađi, imaju po 50, 60 godina. Šanse da mlađi od njih prođu izbor su minimalne. Ne znam primer da je igde neki student ili mladi umetnik došao u SANU odmah posle Akademije. Potrebno je da prođe vreme, gledaju se i godine, priznanja, postoje tu određene kategorije koje se uvažavaju, a potrebna je saglasnost Skupštine SANU - kaže akademik Otašević.Akademik napominje i da postoje jasno definisana pravila za prijem u SANU.- Postoji nekoliko krugova za izbor novih članiva Akademije. Odeljenje izlazi sa predlogom, a na Skupštini se odlučuje o novim članovima. O tome odlučuju svi članovi SANU, među kojima su i akademici iz drugih oblasti, iz prirodnih nauka, lekari... Glasanje je tajno i svako daje glas za koga misli da treba. Ja sam iz trećeg puta bio primljen u Akademiju. Prvo nije bilo slaganja u Odeljenju, pa na Skupštini... Sad se bliži novi ciklus, opet će verovatno biti pritisaka, ali nije to javni konkurs - kaže Otašević.

Poslednji likovni umetnik koji je bio primljen u SANU pre 50. godine života bio je slikar Vladimir Veličković i to još sredinom osamdesetih godina.- Vlada Veličković bio je član i SANU i francuske akademije, ali je kod nas bio van radnog sastava. Imao je priznanja u svetu - kaže Otašević.Na pitanje koga bi on predložio, Otašević kaže da svakako ima umetnika koji zavređuju članstvo u SANU.- Ja to ne krijem. Prošle godine ja sam po onoj staroj podeli predložio jednog slikara, Miletu Prodanovića i jednog vajara, Mrđana Bajića, a bilo je još nekih predloga drugih. To sam iznosio na Odeljenju, sa uverenjem da to budu ljudi koji imaju širi pogled, koji će kasnije moći da šire taj svoj pogled i prema novim članovima. Akademija je konzervativna ustanova, to je tako, a ona i ne treba da bude avangardna. Treba imati na umu da je avangarda samo jedna pojava u umetnosti, od avangade samo neko od umetnika ostane za naredna vremena, jedan u milion - ocenjuje Otašević.Za Rašu Todosijevića (74) se mnogi pitaju zašto nije već član SANU. On za to ima i godine, i priznanja, njegovi radovi nalaze se u francuskom Boburu, i u londonskom Tejtu, i u njujorškom Muzeju modernih umetnosti.. Otašević to ne spori, a mogućnost za prijem novih članova drugačijih umetničkih nazora i prakse, poput Todosijevića, vidi u očekivanoj izmeni Statuta SANU.- Sada je, kada je u pitanju likovna umetnost, na snazi stara podela, još iz 19. ili 20. veka, gde se u akademiju primaju slikari, vajari i grafičari. Izmenom Statuta bi se omogućilo da u SANU uđu i filmski umetnici, time bi se otvorila i mogućnost da se u Akademiju primi, recimo, i Raša Todosijević i drugi konceptualni umetnici, umetnici iz oblasti performansa, videa, filma... Tu takođe postoji procedura, da se Skupština saglasi sa promenom Statuta. Očekujem, međutim, da će to biti prihvaćeno, trebalo bi da se to dogodi tokom godine, da se Odeljenju promeni i naziv, da to ne bude tako usko definisano kao sada – navodi Otašević.Približavanje tom pogledu poznati slikar i zamenik sekretara Odeljenja vidi i tome kako će se odvijati Oktobarski salon.- Oktobarski salon sa izložbama sa novim tendencijama u umetnosti, sa avangardnim umetnicima, jednim delom priređuju se u Galeriji SANU, i to je znak želje da se nešto proširuje, pa i na mlađe umetnike - zaključuje Otašević.Upitan da li bi prihvatio članstvo u SANU ako bi ga predložili, Todosijević odgovara uz osmeh i nešto ironije u glasu sa: "Kako da ne! To je dobar teatar za sprdnju". Kaže da se takvo pitanje već postavljalo, zašto on već nije član SANU, a da su jednom poznatom reditelju na to, recimo, pojedini članovi SANU odgovorili da je to zato što u Akademiji ne postoji odsek za proširene medije.

- Akademija je barikada besmisla. Predlažem da SANU na jednom od sledećih Bijelana savremene umetnosti u Veneciji u paviljonu Srbije izloži dela svojih živih slikara i vajara. Neka ne bude konkursa, neka to urade po nekom državnom dekretu. To bi bila sprdnja i cirkus. A to ne govorim iz revolta. Evo, nabrojte naša imena sa međunarodnim ugledom - kaže Raša Todosijević.- Baza mog kulturnog života malo se dotiče Srbije i hvala bogu da ne moram da živim od ovdašnjih novaca. Za zidanje ugleda u Srbiji nemam preterano interesa i entuzijazma. Ćuti se o tome što radim 50 godina, ne samo ja, sa mojih 70 godina su me išutirali iz ateljea na Sajmištu, kad je umrla vajarka Olga Jevrić, "Poslovni prostor" je raskinuo ugovor, isterali su me iz ateljea na spratu i ponudili su mi neku malu bakalnicu sa jedva dva metra visine i ja sam to odbio, rekao sam da mi ne treba.I sad Uroš kaže "treba podmladiti". Treba sadašnje akademike, kažem, poslati u taj paviljon Srbije u Veneciji. Srpski paviljon u Veneciji nagradu je čekao 100 godina i ja sam je dobio, Marina Avramović je dobila. I oni me išutiraju iz ateljea, sad je tamo neki fitnes-klub, šta li već. A to je sve urađeno sa motivacijom da se izgradi Memorijalni centar posvećen žrtvama Holokausta. Ja sam godinama slikao u centalnoj zgradi nekadašnjeg logora – priča Todosijević.Prepričava i da mu je kao studentu profesor dao peticu, da je "ponavljao" na crtežu samo zato što je na njegovo pitanje šta misli o Likovnoj akademiji rekao da je to "zbir mediokriteta".- Peticu mi je dao na mišljenje, a ne na delo. Crteže nije ni pogledao. Tako vam je sve ovde. Od fakulteta, preko članstva u udruženjima, do Akademije nauka. Činilo se pre desetak godina da će stvari u umetnosti krenuti nabolje, da će biti prostora za liberalnija shvatanja, da ćemo uhvatiti korak sa svetom, ali od toga nije bilo ništa. Strategija akademika iz oblasti likovnih umetnosti je da ćute i ignorišu. Osim toga, možda su nekad akademici smatrani elitom, ali danas ne verujem da je tako - priča čuveni umetnik i dodaje da postoji priča da su „jednog vajara prmili u SANU samo da bi napravio bronzane portrete umetnika“.