0
I s Margaretom fon Trotom i sa Larsom fon Trirom je uživanje raditi. Tačno znaju šta hoće, a kada kao producent radite s rediteljima jasne vizije, to vam olakšava život, kaže za Nova.rs cenjena nemačka producentkinja Betina Brokemper.
Uzbudljiva ali i mučna bila je ljubavna veza dvoje velikana pisane reči – nemačke pesnikinje Ingeborg Bahman i švajcarskog pisca Maksa Friša. Malo se o toj ljubavi znalo, a još manje da je Bahmanova, nakon raskida s Frišom, doživela nervni slom i jedva ostala u životu. I upravo ta velika, ali nemoguća ljubav bila je inspiracija legendarnoj nemačkoj rediteljki Margareti fon Troti za novo ostvarenje.
A nakon svetske premijere na Berlinalu, publika 30. Festivala evropskog filma Palić imala je priliku da vidi novi film Margarete fon Trote „Ingeborg Bahman – putovanje u pustinju“. U jednoj od scena Ingeborg, koju igra Viki Krips, izgovara kako je nemoguće da dvoje pisaca budu u ljubavi. Ali, htela je proba, a koštalo je onoliko…
Iako je Margareta trebalo da dođe na Palić, zbog nesnosnih vrućina, odustala je, ali je zato došla producentkinja filma Betina Brokemper, koja se seća za Nova.rs da je slavna nemačka rediteljka oduvek želela da uradi ostvarenje o čuvenoj nemačkoj pesnikinji:
– Čitala je Ingeborg još dok je išla u školu i bila fascinirana njenom poezijom, naročito zbog toga što je žena. Ingeborg Bahman je jedna od prvih nemačkih pesnikinja koje sam i ja sama, mnogo decenija nakon Margarete, čitala. Znate, nije bilo tolilko pesnikinja u nemačkom jeziku – objašnjava Betina.
Priseća se da je i Hana Arent, još jedna velika dama o kojoj su Margareta fon Trota i ona snimile istoimeni film, još jedna snažna ženska figura koja je bila oduvek deo života rediteljke i producentkinje, još jedna dama koja ih je spojila.
– Ako imate 18 godina i čitate pesme Ingeborg i ponovo im se vratite mnogo godina kasnije, na drugačiji način će vam se „obraćati“. A niko nikad nije napravio film o Ingeborg i smatrale smo Margareta i ja da pesnikinja to zaslužuje.
Ako je jedna stvar oduvek izdvajala Fon Trotu to su bile žene, čiju je snagu, hrabrost ovaplotila toliko puta na velikom platnu, bilo da je u pitanju Hana Arent ili Roza Luksemburg.
– Margareta je uvek insistirala na tome da ispriča priče koje su joj bliske srcu, s kojima može da se poveže. A s obzirom da je i sama snažna žena, i ne čudi da je snimala i snima filmove o snažnim ženama. Kad se setim filma „Hana Arent“, pa nije bilo mnogo velikih misliteljki. A kad sam išla u školu, sećam se da sam pitala oca zašto samo učim sve o muškarcima, filozofima, o Hajdegeru, Kantu, Hegelu? Došla sam kući, sva frustrirana, i pitala: „Zar samo muškarci misle?“ Otac mi je odgovorio da naravno nije tako i uputio me je da pročitam Hanu Arent. I od tad me je Hana „pratila“. A kad sam upoznala Margaretu, prva stvar o kojoj smo pričale bila je baš Hana.
O toj prvoj dami, koja im je bila „predmet“ zbližavanja, snimile su i izvrstan film u kojem Hanu igra Barbara Sukova:
– Od tad smo mnogo radile zajedno, i uživam radeći sa njom. A kad je sve počelo, sećam se svoje fascinacije Margaretom, jer je ona jedna od retkih ženskih ikona nemačkog „novog talasa“. Znala sam ceo njen opus. Bila sam njen veliki poštovalac, ali nisam ni sanjala da ću raditi s njom. Bila sam tad tako mlada i da pomislim da će velika dama nemačke kinematografije hteti da radi s početnicom (smeh)… Ali, odmah smo našle zajednički jezik i saradnja je krenula nekako prirodno. I, tako je divna i čak mi je više puta rekla da sam ja najbolja producentkinja s kojom je radila u karijeri!
Zanimljivo je da naša sagovornica, kako priznaje, nije, uprkos tome što je bila mlada, imala strah od takvog filmskog autoriteta:
– Margareta je žena oštrog uma, prijateljski je nastrojena, čini da se kraj nje osećate prijatno. Zapravo, zavidite kako neko može da bude tako pametan i tako divan u isto vreme. Što veće umetničko ime, to bolji čovek. Margareta je prava Evropljanka. Živim u Kelnu, a Margareta često boravi u Parizu i sećam se da smo se prvi put sreli u Briselu – dakle na sredini. I provele smo čitav dan te 2003. godine pričajući samo o filozofiji. Tako je sve i počelo – seća se Betina, a govoreći o poslednjoj saradnji s rediteljkom na filmu „Ingeborg Bahman“ naglašava da je bio vrlo komplikovan projekat, sniman u šest zemalja, ogromna istorijska produkcija.
Veliku pesnikinju izvrsno igra jedna od trenutno najtraženijih evropskih glumica Viki Krips, koju je Margareta silno želela u toj ulozi. A rediteljka, koja je poznata po saradnji s glumicom Barbarom Sukovom, nedavno je izjavila da bi u sledećem projektu volela da obe dramske umetnice spoji, što naša sagovornica potvrđuje:
– Trebalo je da Margareta i ja provedemo neko zajedničko vreme ovde na Paliću i porazgovaramo o tome šta bismo tačno mogle da osmislimo za Barbaru i Viki. Nažalost, Margareta nije došla, zbog ogromnih vrućina kod vas, ali uradiću sve da ispunim još jedan njen san. Uvek kažem da bih uradila sve za Margaretu. Sve što je legalno!
Još jedno bitno ime u opusu Betine Brokemper jeste čuveni reditelj Lars fon Trir s kojim je radila na ostvarenjima „Antihrist“, „Melanholija“, „Nimfomanka“. Sasvim slučajno se spojila s danskim sineastom, kao i s Margaretom, ali opet je rad s Trirom, kao i nemačkom rediteljkom „pravo uživanje“:
– Lars zna tačno šta hoće. Kada kao producent radite s rediteljem jasne vizije, to vam daleko olakšava život. Odmah znate šta je potrebno da ostvarite njegovu viziju. Lars je genije, ali i veoma draga osoba. Doduše, mnoge stvari ga privatno progone, međutim kad radite s njim, to je prosto uživanje.
Od svih filmova koje je uradila sa Trirom, najponosnija je na „Antihrista“ i to zbog jedne proste stvari:
– Lars ne voli da putuje, ali odlučio je da snimi „Antihrista“ u Nemačkoj. I to u mom regionu. Bila sam ponosna što sam mogla da ga ubedim da je to dobra sredina za rad.
Upitana kako je sad Lars fon Trir, s obzirom da je obnarodovao svetu da boluje od Parkinsonove bolesti, Betina kaže:
– Dobro je, završio je nedavno snimanje TV serije. Upravo piše jedan scenario, iako je svima rekao da više nikada neće snimiti film zbog zdravstvenog stanja. Ali, radi, uprkos svemu. Borac je, neće tako lako odustati.
A na pitanje šta je to što odvaja nemačku kinematografiju od ostatka sveta, Betina Brokemper smatra da je to raznovrsnost:
– Imamo zaista sjajne reditelje, s jedinstvenim vizijama. Tehnički standardi su takođe izvrsni. I kad to iskombinujete, dobar rezultat je neminovan. Ove godine sam, pored Margaretinog filma, imala još jedan na Berlinalu – „Till the End of the Night“ Kristofa Hohauslera. Kad imate dva potpuno različita filma u takmičarskom programu Berlinala, to je za producenta ogroman podvig. Mislim da sve filmove koje radim odlikuje snažan rukopis reditelja. Za 20 godina uradila sam 50 filmova, što je impresivna brojka. Trenutno radim na produkciji desetak filmova – kaže Betina Brokemper, uz opasku za kraj koliko je oduševljena Palićem, na kojem je prvi put:
– Možda jeste malo prevruće, ali prikazivati filmove na otvorenom, u neverovatnom ambijentu Letnje pozornice je za jednog producenta ostvarenje sna.
Bonus video: Palićki festival
