"Eh, da mi je te sreće da sam Meril Strip": Glumačka diva Barbara Sukova govori za Nova.rs

Pre ravno pet decenija kao tinejdžerka, koja nije ni sanjala da će postati glumica, Barbara Sukova je s roditeljima došla prvi put u ondašnju Jugoslaviju. I proputovala ju je uzduž i popreko, od Ohrida, do Beograda i dalje. U međuvremenu postala je jedna od najpriznatijihnemačkih dramskih umetnica, koja je igrala u najvećim Šekspirovim, Ibzenovim, Bihnerovim komadima na teatarskim scenama,a jednu od prvih većih rola na televiziji imala je u vrsnoj mini seriji Rajnera Vernera Fazbindera "Berlin Aleksanderplac".

I postala je Fazbinderova muza, igrajući i u njegovoj "Loli", ali jednako se vezuje za rad rediteljke Margarete fon Trote ifilmove "Olovna vremena", "Roza Luksemburg", "Hana Arent"... I posle rada sa Šlendorfom, Larsom fon Trirom, Kronenbergom, svih živih nagrada u Nemačkoj, pa u Kanu ili Veneciji, preksinoć je nemačka glumačka diva u okviru 51. Festa ovenčana Beogradskim pobednikom za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

I eto nakon pet decenija vratila se, kako priča za Nova.rs, u Beograd, ne samo da bi dobila još jedno u nizu priznanja, na kojem je veoma zahvalna, već i zbog filma "Dalilend" uz kojem tumači Galu, suprugu Salvadora Dalija.

Gala u jednom trenu u filmu kaže kako "ljudi gledaju kroz nju, kao da nije tu, prisutna", a vi smatrateda je zahvaljujući njoj Dali postigao uspeh. Ima li kontradikcije u tome da nije bila vidljiva, iako je bila tako velika u Dalijevom životu?- Istina. Doduše, mislim da je to bila iGalina lična percepcija. Čini mi se da je istinski bila prisutna i ljudi su prepoznavali to, međutim Dali je bio taj koji je veliki umetnik, a ona više kao agent. Znate, kad i glumac dođe sa svojim agentom, ili sa suprugom na neku premijeru, fokus je na glavnoj, slavnoj ličnosti. Verovatno je Gala patila zbog svega toga. Interesantan je jedan pasus u Dalijevoj biografiji, u kojoj piše o jednom umetničkom delu koji je napravila Gala. I način na koji ga opisuje zvuči vrlo interesantno. Pomislila sam: "Vau, pa mogla je i ona da bude umetnica". Ali, odustala je od svega jer je uvidela svu genijalnost i briljantnost Salvadora Dalija, i shvatila da je možda efektivnije da u njegovom životu bude kao muza, saradnica, umesto da se bavi sopstvenom umetnošću.

Gala je poslednja u nizu značajnih istorijskih ličnosti koje ste tumačili tokom karijere. Tu su Roza Luksemburg, pa Hana Arent, Frederike Cvajg, Sveta Hildegarda iz Bingena, aneke od njih su bivale i prezrene. Gde ste našli "opravdanje" za Hanu, koju je ceo svet omrzao zbog članaka u "Njujorkeru" u kojim je, na neki način, pravdala Ajhmana za zločine koje je počinio protiv Jevreja, iako je isama bila Jevrejka, zatočenau koncentracionom logoru?- Mislim da je Hana Arent doživela pravdu. Naročito se to vidi danas, jer ako je Hana stavljala akcenat na nešto, onda je to razmišljanje. A to je u ovom trenutku veoma bitno. Jer, sa svih strana, s desnice, levice bombarduju nas propagandom... S obzirom da živim u Njujorku, gledam levičarski orjentisane kanale, pa desničarske kako bih pokušala da dođem do istine. No, imam osećaj da je sve samo propaganda. Vrlo je teško danas pronaći pravo, istraživačko novinarstvo, a tu je onda i internet i nismo sigurni odakle šta dolazi. Postoji neki konsenzus oko toga šta je politički korektno, a šta nekorektno, no trebalo bi svi da dublje razmišljamo o svemu, proučimo sve. I sve u vezi Hane Arent ima opravdanje, i zato je i danas relevantna.https://www.youtube.com/watch?v=KDO5u2YSbm0&t=40s

A misle li ljudi danas?

- Neki da. Još uvek možete naći dobre novinare, ali sve je teže doneti sud o bilo čemu. Ne znate, prosto, mnogo toga, čak ni da li je fotografija koju vidite na internetu stvarna, autentična, ili lažnjak.

Živite u Americi već tridesetak godina. Kada ste dolazili bili ste željni novog "kreativnog buđenja". Čini se, bar kad je glumački poziv u pitanju, da niste dobili ono za čim ste tragali, jer i dalje velike uloge dobijate samo u Evropi?- Mislila sam da ću u Njujorku, koji je pravo mesto susreta i stapanja različitih kultura i ljudi, videti stvarno interesantan, raznovrstan teatar. Jer, teatar me je u to vreme najviše okupirao. Ali, bila sam zapanjena kada sam shvatila da je teatar u Americi veoma tradicionalan u odnosu na nemačko pozorište toga doba. Toliko sam sada već dugo tamo, i pomalo sam izgubila veze s Nemačkom i Evropom, mada još uvek snimam filmove ovde. Ali, kad god se vratim ovde, u Nemačku naročito, shvatim koliko su se stvari, zemlja promenila. Sada je sve mnogo raznolikije. Nekada smo u Nemačkoj imali ljude iz Turske ili Italije, a sada imamo treću generaciju istih tih ljudi koji su postali pravi Nemci. Promenilo se sve, a Amerika je s druge strane uzbudljiva zbog osećaja da ništa još nije završeno. Kada ste u Evropi imate osećaj da su tolike stvari urađene, gotove. Kad pogledate evropsku istoriju, kad odete u gradove poput Praga ili Pariza, te zgrade, arhitektura predivne su. Ali, u Americi imate osećaj da se nešto novo može desiti svakog trena.https://www.youtube.com/watch?v=jVFht3GwwpMDa li je jezička barijera razlog štotamo niste napravili karijeru kakvu ste imali u Nemačkoj?- Naravno (smeh). Ali, bar imam osećaj da se može desiti, a da li će... Uvek je tu taj osećaj, taj čuveni američki san. Da li je stvaran i da li su ga zaista mnogi doživeli, pitanje je. Ali, Amerika vam daje iluziju da možete nešto da postignete. I zato ne gubim nadu.https://www.youtube.com/watch?v=4NF_643iK7cKao pripadnica generacije rođena posle Drugog svetskog rata u Nemačkoj bili ste ljuti jer su izostali odgovori na mnoga pitanja o Trećem rajhu, nacizmu, Hitleru... Da li je danas drugačije, kakav osećaj imate kad dođete u Nemačku? - Mislim da je mnogo mladih ljudi danas zaboravilo na istoriju. A dobro je podsećati se na istoriju. Ali, često ljudi ne žele da se suoče sa bolnim stvarima. Mislim da smo mi taj bol, kao generacija Nemaca posle rata, zaista nosili u nama. Sećam se kad sam došla u Ameriku i prvi put upoznala naslednike onih koji su preživeli Holokaust i njih same - to me je potreslo do srži. Naravno, danas ih poznajem toliko da nemam više taj osećaj. Mislim da je Nemačka uradila dosta posla, ali sad su opet suočeni s problemom imigracije. Trenutno snimam film u kojem igram konzervativnu političarku koja je protiv inkluzije imigranata u društvo, i suočava se s imigrantom muslimanom. Uvek su tu, očigledno, nove stvari s kojima se treba suočiti.

Uz vaše ime često stoji "nemačka Meril Strip". Da li vam posle toliko godina karijere to katkad zasmeta?- (smeh) Ma ne, to je kompliment. U stvari, volela bih da jesam Meril Strip, tako je moćna, može da dobije bilo koji scenario. Zapravo, pišu specijalno za nju predivne scenarije i može da bira šta će igrati. Jesam bila srećne ruke i radila sa najvećim imenima, ali eh da sam Meril…https://www.youtube.com/watch?v=xM81dcVEJ6ABonus video: Otvaranje Festa

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=otvaranjefestads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3154726"]