Leta 1958. sreću se dva velika uma - Ingeborg Bahman i Maks Friš. I upuštaju se i ljubavnu vezu koja je trajala nešto više od četiri godine. Snažna dama i posesivan muškarac voleli su se, ali ta veza se pretvorila u noćnu moru za oboje, naročito veliku nemačku pesnikinju. I to je predmet novog filma "Ingeborg Bahman - putovanje u pustinju" kultne nemačke rediteljke Margarete fon Trote, koji je sinoć prikazan na Festivalu evropskog filma Palić.
Iako je sineastkinja trebalo da dođe na Palić, otkazala je dolazak zbog paklene vrućine u Srbiji, ali je producentkinja Betina Brokemper objasnila danas na susretu s novinarima da im je želja bila da na filmu prikažu tu ljubavna aferu i njenim posledicama:
– Priča o ženi pesikinji, jednoj od prvih ženskih glasova u posleratnoj Nemačkoj bila je nešto što smo zajedno htele da radimo. To je neispričana priča, čak nije bilo u javnosti ni zajedničke fotografije njih dvoje. Tek su sad izašle fotografije para, pisma koje su slali jedno drugim. Znate, Maks Friš je jedan pod pisaca koje izučavamo u školi, kao i Ingeborg, koja nam je svima poznata po slobodi izražavanja. Ali, da bi se ovaj film snimio bilo je mnogo problema. Film smo osmislile pre pandemije. A u pitanju je istorijski film, snimljen u šest zemalja, vrlo komplikovan producentski. I budžet je na početku bio osam miliona, ali onda je sve eksplodiralo zbog pandemije. I naravno, naša početna projekcija je ispala daleko skuplja – kazala je Brokemper.
Producentkinja, koja je radila mnogo puta s Margaretom, ali i s Larson fon Trirom, ukazala je da je njen cilj da omogući rediteljima da ostvare svoju viziju.
– Sebe vidim kao babicu koja je tu da im pomognem da ostvare viziju. Da li je u pitanju Lars ili Margareta ili debitant nije bitno. Svi veliki reditelji imaju viziju šta žele da urade, i ja sam tu da im omogućim da naprave magiju – naglasila je Betina, dodavši da je od početka Margareta želela da Viki Krips igra Ingeborg Bahman:
– Rekla je da će snimiti film samo ako je igra Viki. Margareta, iako je u poznim godinama uživa da je s ljudima, divna je osoba, ima očigledno dobre gene i sve je zanima – od politike do običnih stvari. Zaista je jedna od velikanki našeg doba – zaljučila je Betina Brokemper.
Govorio je na susretu s medijima i David Rico, koreditelj ostvarenja „Posle mosta“, koje donosi tešku priču o posledicama napada na Londonski most 2017, kada Valerija Kolina, šokirana majka, mora da se pomiri sa gubitkom svog sina, koji je bio džihadista ubijen u napadu. Još jednom teškom temom, dramom bavi se moldavski „Ugljenik“, jer Dima, vozač traktora, želi da se pridruži vojnim trupama koje ratuju u lokalnom ratu na granici sa Pridnjestrovljem. Pridružuje mu se Vasea, avganistanski ratni veteran. Na putu ka frontu, nailaze na karbonizirano telo. Vlasti ignorišu njihove molbe za pomoć u identifikaciji.
– Ispostavilo se, nažalost, da je film, na neki način, proročki, jer ovo je komedija s mnogo suza – naveo je producent „Ugljenika“ Serđu Kumatrenko.
Matjaš Prikler, slovački reditelj mađarskog filma „Moć“ koji je prikazan sinoć u okviru selekcije Paralele i sudari, snimio je političku intrigu za koju muje inspiracija bilo ubistvo jednog mladića u koje je navodno bio umešan visoki zvaničnik Slovačke.
– Film s tim događajem bavi samo na početku, ali želeo sam da istražim gde su granice moći vlasti, kad jedan ministar, za kojeg pretpostavljamo da je etičan, učini nešto što se protivi moralu – objasnio je Prikler.
Ana Konstantinović, rediteljka dokumentarca „Putevi heroja“ objasnila je da im je ideja bila da se pozabave svakodnevnim herojima, ljudima koji su nevidljivi a prave nemerljivi doprinos našoj zajednici:
– Više od 50 ljudi smo našli u šest zemalja, a na kraju se opredelili za 12 osoba koji imaju svoje regularne poslove, ali heroji su jer se bore za ekologiju, za očuvanje naše planete.
Mađarski reditelj Adam Toser, koji je potpisao ostvarenje nominovano za Oskara „Blokada“ o političkoj smeni režima u Mađarskoj, a ponajpre krizi tokom mandata Jozefa Antela kazao je da je u pitanju istorijska fikcija:
– Znali smo da je ovo škakljiva tema i da ima mnogo živih koji se sećaju tog događaja, zbog čega smo joj prišli vrlo pažljivo. Ovaj film sadrži mnogo više istinitosti nego bilo koji istorijski film – naglasio je Toser.
Upitan da li snimio film o vladavini Viktora Orbana istakao je da umetnički baš i ne može da se radi projekat o osobi koja je još uvek u političkoj fotelji, koja je aktivna jer bi to onda bilo političko ostvarenje.
Snježana Mitrović govorila je o jutrošnjoj ekološkoj panel-diskusiji „Posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom u NATO agresiji 1999. – inspiracija za kinematografe“, dok su Kristina Kljajić i Stefan-Dimitrije Dimić predstavili festival KFF Sremski Karlovci, koji se održava od 11. do 13. avgusta.
Pred palićkom publiom večeras je, nakon svetske premijere u Kanu, novo ostvarenje legende filma Kena Louča „Stari hrast“, a potom u okviru Glavnog takmičarsog programa naslov „Zemlja kratkih rečenica“ Hele Jof, a filmovima će prethoditi uručenje nagrade „Aleksandar Lifka“ za doprinos evropskoj kinematografiji velikom nemačkom reditelju Andreasu Drezenu.
Bonus video: Zelenović o 30 godina Palićkog festivala
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar