5
U krvlju natopljenoj Engleskoj Tjudorovih, Ketrin Par, šesta i poslednja žena kralja Henrija Osmog, imenovana je za regenta dok se tiranin Henri bori u inostranstvu. Učinila je sve što je mogla da "pogura" novu budućnost, zasnovanu na radikalnim joj protestantskim uverenjima. Ali, kada se sve bolesniji i paranoičniji kralj vrati, bes okreće ka radikalima, optužujući Ketrininog prijatelja iz detinjstva za izdaju. Užasnuta, Ketrin se bori za sopstveni opstanak. I zavera odjekuje kraljevskom palatom. A hoće li se Ketrin pokoriti neizbežnom zbog kralja i zemlje?
Odgovor na ovo pitanje dobićete ako pogledate novi film vrsnog brazilskog sineaste Karima Ajnuza „Kraljičina igra“, koji će u okviru Glavnog takmičarskog programa 52. Festa biti prikazan večeras u 19.30 časova u Sali 1 Mts dvorane. Novi film brazilskog reditelja, u kojem glavne uloge tumače Ališa Vikander i Džud Lo, moći će da se vidi i sutra u podne na istom mestu, kao i u Sinepleks Galeriji od 18 časova, odnosno Sinepleksu Ušće 27. februara od 19.30 i konačno dan kasnije u Sinepleks galeriji od 17. sati.
Karim Ajnuz, poznat po filmovima „Madam Sata“, „Ljubav na prodaju“ i „Putujem jer moram“, moglo bi se reći, stari je znanac Festa. Naime, 2020. osvojio je nagradu Beogradski pobednik za hvaljeno ostvarenje „Nevidljivi život“. I uoči premijere novog filma pojavio se danas na susretu s medijima u Mts dvorani, izrazivši najpre zadovoljstvo što je opet u Beogradu:
– Već drugi put sam ovde. A drago mi je što sam opet ovde, ovoga puta sa Gabrijelom Tanom (producentkinja, prim.aut.), koja je divan saradnik. Volim Beograd – kazao je Ajnuz, podelivši s novinarima i oduševljenje pijacom u Zemunu koju je jutros posetio.
A onda se koncentrisao na novi film „Kraljičina igra“, njegov prvi u karijeri na engleskom jeziku, koji je nazvao dramom epohe:
– Pomislio sam kako to da ovakva priča nije do sada snimljena. Pogotovo što je u fokusu tako specijalna žena, koja je živela pre 500 godina, a njena priča odjekuje i danas. Zanimalo me je da ispričam priču o ženi koja je živela s kraljem, koji je odavno upisan u istoriju, a nažalost bio je znan i po tome što su za njegove vladavine brojne žene stradale. A Ketrin je preživela – naglasio je reditelj, koji se i u ovom filmu, kao i u mnogim prethodnim ostvarenjima fokusira na jednu ženu.
Otuda je priznao kako, kad snima film, uvek tu ima nekih ličnih elemenata.
– Trudim se da budem iskren s onim što donosim svojim filmom. Znate, odrastao sam u nekoj vrsti matrijarhata, s majkom i bakom i to se vidi u mojim filmovima, a s druge strane interesuju me karakteri koji su na margini društva. A žene su tako dugo bile na margini i želeo sam da ih stavim u centar.
Producentkinja filma Gabrijela Tana prisetila se da je na ovom ostvarenju, do kojeg joj je izuzetno bilo stalo, baš želela da radi s Ajnuzom i da joj nije bilo teško da ga „juri“ sve do Berlina u kom živi:
– Film je priča o nekom ko je uspeo da preživi u rizičnoj situaciji. Delovalo mi je da treba to ispričati baš danas kada je toliko zastrašujućih, moćnih muškaraca oko nas. Ali, veliki je trošak uraditi ovakvu priču. Uvek se gleda šta je u trendu. Kostimirana drama, poput ove svakako nije. I zato je ovaj film bio veliki izazov.
Kao neko ko je iz Brazila, a ima i alžirske korene Ajnuz je objasnio šta ga je privuklo priči koja je smeštena u Tjudorovu Englesku, u 16. vek:
– Dolazim iz zemlje u kojoj se ne snimaju filmovi o prošlosti. A kada sam odrastao čitao sam mnogo o engleskoj istoriji, upijao englesku književnost. No, uvek kada pravite film vi možete da stvorite magiju, da domaštate priču od pre 500 godina, izmislite novi svet, i za mene je bilo ostvarenje sna da snimim ovakav film, ovaj kostimirani triler.
Iako je ova istinita drama bazirana na romanu „Queen’ s Gambit“ Ajnuz je priznao da se nije mnogo držao ovog i ostalih fiktivnih dela o tom periodu engleske istorije.
– Nema istorijskih dokaza da se ono što donosimo u filmu nije stvarno i desilo. Istraživali smo svaki trenutak od pre 500 godina. Istraživali smo nasleđe Ketrin, i to nam je bilo najvažnije. Umesto da čitamo fiktivne romane o Ketrin, opsesivno smo prekopavali sve o njoj, o Henriju Osmom, o tome kako su tad živeli, stvarali, spavali, uslove u kojima su žene opstajale, dakle istorijsku građu, a ne romane – kazao je Karim Ajnuz.
Poslednju suprugu Henrija Osmog, koja je centralna figura „Kraljičine igre“, nazvao je vizionarkom:
– Film se koncentriše na meku moć Ketrin, na tu vizionarsku ženu. Ako bismo to vreme, kad žena nije mogla da bira za koga će se udati, uporedili s današnjim, bilo bi to kao da se neko uda za Donalda Trampa. Znate, patrijarhat je teško zaustaviti, i ne može se taj proces zamisliti bez nasilja. A čin nasilja na kraju mog filma jeste poruka za budućnost. Dakle, nije film nasilan, već je brutalan bio život koji je Ketrin bila prinuđena da vodi pored kralja Henrija Osmog. Ali, uspela je da preživi…
Bonus video: Žilnik na otvaranju Festa
