Da li da hvalim sam sebe? Radim mnogo, i radio sam mnogo. Često kažem mojim kolegama - lako je vama talentovanima, a mi netalentovani moramo da radimo, priznao je danas na Paliću glumac Bogdan Diklić.
Dan nakon svečanog otvaranja 30. Festivala evropskog filma Palić velikan našeg glumišta Bogdan Diklić, kojem je sinoć uručena narada „Aleksandar Lifka“ na Letnjoj pozornici, pojavio se pred novinarima na Velikoj terasi, uprkos neviđenoj vrelini nešto posle podneva, i najpre prisetio sopstvenih uspomena na sam festival:
– Bio sam ovde prvi i jedini put 2017. godine i imam lepe uspomene od tad. Neću izgovoriti mudrost, ali ovo je veliki značajan, festival. Često se pitam da li sam ga dostojan. Jer, zna se za Palićki festival. Čast mi je što sam tu – iskren je bio Diklić.
Priznao je i da se iz njegovog ugla sinoćna ceremonija, kad je primio nagradu za doprinos kinematografiji, nije videla:
– Topao je bio aplauz, ne zato što je bila vrućina. Čovk se u tom trenutku jako lepo oseća i iz podsvesti mu dođe – pa možda je sve ipak vredno. Zahvalio sam se svima za ovih mojih prvih 48 godina, misleći pride da ako dođe i drugih 48 godina, biće lepo. Našalio sam se, međutim, neki su to ozbiljno shvatili. Ja se, ipak, ne bih nadao da ću proživeti tih novih 48 godina karijere. Iskreno sam se zahvalio svima koji su brodili zajedno sa mnom 48 godina. Ali, nisam sinoć spomenuo glumce, nisam se njima zahvalio, zato što se to valjda meni podrazumeva. Ali, hvala mojim kolegama!
Bogdan Diklić se setio i da je bio sam kod kuće kad su mu javili za palićku nagradu, pa je radost, nažalost, podelio sam sa sobom.
– Jako sam se obradovao, pogotovo kad sam video ko je pre mene dobio to značajno priznanje. Čak mi je možda bilo i neprijatno. Veliki su to ljudi! Značajno je to društvo, veliki umetnici. Neprijatno mi je bilo da im ne zasmetam – kazao je glumac, dodavši da je taj iskaz, ipak bio lažna skromnost.
Osvrnuvši se na potrese u Holivudu i štrajk scenarista i glumaca, naglasio je kroz šalu kako bi „prihvatio rado sve ono zbog čega štrajkuju holivudske kolege“, ali je opet u zbilji kazao kako položaj glumaca u ovoj zemlji nikada nije bio onakav kakav bi trebalo da bude:
– Poveriću vam se… Nažalost, kad sam polagao prijemni ispit na Akademiji, znao sam kakav će biti moj položaj celog života. Znao sam još onda, iako sam bio mlad, kakva je to profesija. Za momka od 19 godina odluka je, zato, bila zrela. Znao sam u šta se upuštam, a ni tada ništa nije bilo blistavo. Za umetnike generalno, ne samo glumce. Voleo bih da se to promeni, da sve bude dostojanstvenije, bolje, da budemo potrebniji nego što jesmo. Mislim tu i na pozorište, i na film. Mislim da možemo da budemo još korisniji. Ali, da budemo optimisti, biće bolje!
A kada je pogledao unazad, na čitavu karijeru, i na gotovo 150 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, koje su pride bile raznorodne, istakao je da je, ipak, školovan:
– Što je čovek manji daltonista, brže napreduje. Rad, rad, samo rad… Da li da hvalim sam sebe? Radim mnogo, i radio sam mnogo. Često kažem mojim kolegama – lako je vama talentovanima, a mi netalentovani moramo da radimo. Nisam menjao pristup glumi od 1975. kad sam počeo da radim. Ja sam svaku svoju ulogu napravio kod kuće. I pozorišnu i filmsku. Naravno, u komunikaciji sa rediteljem, odnosno piscem i scenaristom. Ronio sam kod kuće, a na probe u pozorište sam išao da vidim ima li smisla sve to. Domaća radinost!
Poverio se, kako je otkrio, sinoć Dušku Kovačeviću da je uvek u karijeri išao na kvantitet, pa otud toliko uloga na filmu i u pozorištu. Nikad nije postojalo nešto što je, kako je rekao, grčevito hteo, želeo da glumi. Nije neostvaren, priznao je:
– Da me neko pita, šta bi hteo da igraš, samo bih poželeo da igram dobar scenario. Scenario, pre svega, mora da bude dobar. Ako je to dobro napisano, onda su dobre i partiture nas glumaca. I onda neko „svira“ mekše, neko tvrđe. U stvari, priželjkujem uloge da se pomučim. Voleo bih sad da igram nekog vitkog. To je jedini način da skinem ovo salo sebe – nasmejao je na kraju sve Bogdan Diklić.
Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić kazao je da je sinoćno otvaranje bilo uzbudljivo, jer je 30. po redu manifestacija:
– Uzbudljivo, i jer smo se po ko zna koji put sreli s prepunom Letnjom pozornicom. Uzbudljivo što su na malom prostoru Kovačević i Diklić izneli svoje opservacije o nagradi. Za mene je posebno emotivan bio trenutak kad smo na platnu videli ljude koji su dosadašnji dobitnici „Aleksandra Lifke“. Od svih njih, samo troje nije došlo da primi nagradu. A verujem da tih gotovo 50 ljudi jesu temelj naše i evropske kinematografije. I to je lična karta našeg festivala – naglasio je Zelenović i pohvalio time da je jutros Diklićevo ime urezano kraj Kovačevićevog na klupi pokraj Male gostione na Paliću.
Miroslav Mogorović, progamski direktor Palićkog festivala naglasio je da publiku do petka čeka čak 13 programskih celina, a selektor Glavnog takmičarskog programa Nikolaj Nikitin istakao je da je selekcija refleksija sadašnjeg vremena.
– Otvorili smo festival sa filmom o ženskoj moći u filmu „Madam Di Bari“. Srećni smo što imamo novi film Kena Louča „Stari hrast“, a tu je i ostvarenje filmske legende Vima Vendersa o čistaču toaleta u Tokiju „Savršeni dani“, pa novi naslov Džesike Hausner „Nula kalorija“. Na programu večeras je „Seneka – ili o stvaranju sveta“ sa Džonom Malkovičem, koji tako voli Srbiju, možda i skokne ovde. Imamo novi film „Crveno nebo“ starog znanca Palića Kristijana Pecolda koji je dobio nagradu na Berlinalu. Gledajte filmove – poručio je Nikitin, i naveo da, nažalost, čuvena nemačka rediteljka Margareta fon Trota neće doći na Palić, iako je želela da prisustvuje projekciji filma „Ingeborg Bahman – putovanje u pustinju“:
– Znate, prešla je osamdesetu. Ali, kad je videla da će ovde temperature ići do plus 40, morala je, zbog krhkog zdravlja, da otkaže dolazak. Ali, dolazi nam još jedan značajan nemački reditelj Andreas Drezen, koji će primiti nagradu „Aleksandar Lifka“ i mnogi drugi značajni stvaraoci.
Bonus video: Otvaranje Kanskog festivala
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar