11
- Tamo su sedeli bardovi kao što su Ljubiša Jovanović, Ljuba Tadić, Stevo Žigon, Branko Pleša. Odmah prorade emocije kada prođem pored te kafane i vidim da ne radi, imam osećanje da sam prošao pored groblja, kaže proslavljeni glumac.
– Počeo sam da idem nedavno u „Manjež“. A to nedavno je bilo pre 52 odnosno 54 godine- našalio se glumac Vojislav Voja Brajović povodom vesti da postoji mogučnost da će kultna kafana iz 1934. godine, jedan od simbola srpske prestonice, kao i još tri izuzetna primera beogradske arhitekture s početka 20. veka, biti srušena zarad novog stambeno- poslovnog objekta.
Naime, povodom plana kompanije „Maison Royal“ da sruši blok zgrada između beogradskih ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina, Centar za urbani razvoj pokrenuo je Inicijativu kako bi se zaštitili kulturno – istorijski i arhitektonski vredni objekti u bloku između Trga Slavija i parka Manjež. Inicijativu su podržali Odeljenje umetnosti SANU, Evropa Nostra Srbija, Češko udruženje – Češka beseda Beograd, Udruženje građana „Topolska“ i Društvo za uređenje i ulepšavanje Krunskog venca.
– Nama je „Manjež“ bio drugi Fakultet dramskih umetnosti. Tu smo se nastavljali obrazovanje, preslišavali se, osmišljavali, dogovarali i, pre svega, družili, jer bez toga nema dobrog partnerstva na sceni. Sećanje na one koji su tamo sedeli, to me odmah pogodi, ne znam da li nas je ostalo petoro od pedesetoro koji smo se tada družili na tom mestu – ističe Brajović.
Poznati glumac kaže da dok su bili na Akademiji da su išli na „Kolarac“, jer im je fakultet bio blizu:
– „Manjež“ je bilo unapređenje tog „Kolarca“ jer su tu sedeli bardovi kao što su Ljubiša Jovanović, Ljuba Tadić, Stevo Žigon, Branko Pleša… Odmah prorade emocije kada prođem pored te kafane i vidim da ne radi, imam osećanje da sam prošao pored groblja.
Naš poznati glumac i aktuelni predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije kaže da uopšte ne razume ovu najavljenu investiciju jer je užasno skupo i besmisleno srušiti toliko zgrada i napraviti kompleks.
– Kafana se zove „Manjež“, a Jugoslovensko dramsko pozorište je bilo u parku u kojem je bio manjež za konje. Bojan Stupica, veliki neimar, nakon što je teatar oštećen u bombardovanju, otvorio je novo pozorište 1947. godine. Bilo je to najsavremeniji teatar tog doba. Kafana „Manjež“ je ostala kao uspomena na manjež i taj Talijin hram koji je napravljen kao nekakva veza sa predratnom prošlošću i sa velikim revolucionarnim teatrom koji je i dan-danas deo evropske porodice pozorišta.
Bonus video: Beograd kroz vekove
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare