Postoji ozbiljna opasnost da čuvena beogradska kafana Manjež iz 1934. godine, i još tri izuzetna primera beogradske arhitekture s početka 20. veka, budu srušeni i da na tom mestu nikne stambeno-poslovni kompleks. Centar za urbani razvoj je pokrenuo Inicijativu za zaštitu niza zgrada u ulici Svetozara Markovića, a podržali su je: Odeljenje umetnosti SANU, Evropa Nostra Srbija, Češko udruženje - Češka beseda Beograd, Udruženje građana „Topolska“ i Društvo za uređenje i ulepšavanje Krunskog venca.
Kada su u Centru za urbani razvoj nedavno saznali da kompanija „Maison Royal“ planira da sruši blok zgrada između beogradskih ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina i izgradi stambeno- poslovni kompleks, pokrenuta je inicijativa kako bi se zaštitili kulturno – istorijski i arhitektonski vredni objekti u bloku između Trga Slavija i parka Manjež.
Centar za urbani razvoj je pokrenuo Inicijativu za zaštitu niza zgrada u ulici Svetozara Markovića, a podržali su je: Odeljenje umetnosti SANU, Evropa Nostra Srbija, Češko udruženje – Češka beseda Beograd, Udruženje građana „Topolska“ i Društvo za uređenje i ulepšavanje Krunskog venca.
Istoričar Rade Milić, ispred Centra za urbani razvoj, kaže za Nova.rs da su do 14. januara planovi detaljne regulacije na uvidu javnosti, posle tog perioda komisija za usvajanje planova odlučuje šta će se dogoditi sa tim prostorom.
– Trenutno kako mi vidimo taj prostor će se potpuno porušiti, ono što je nama cilj je da to sprečimo. Prvi put smo odreagovali u pravom trenutku dok su još uvek planovi na javnoj raspravi. Mi smo želeli da upozorimo ključne intitucije da je to nešto što je vredno čuvati. Na žalost, gradski zavod za zaštitu spomenika kulture nije zaštitio taj prostor, te zgrade nemaju nikakvu zaštitu države. I bilo ko po zakonu može da ih sruši. Uvek je reakcija građana ranije bila zakasnela, već kada dođu bageri, a ovaj put mi pravovremeno i preventivno želimo da ovom inicijativom sprečimo rušenje.
Milić dodaje da kada se usvoje detaljni planovi oni postanu zakonski validni i onda je jako teško boriti se.
– Mi se sada obraćamo i javnosti i institucijama koje su zadužene za zaštitu spomenika i za zaštitu grada Beograda. To je jedan naš javni apel koji ima za cilj da do usvajanja takvih planova uopšte ne dođe.
Među ovim zgradama se nalaze četiri izuzetna primera beogradske arhitekture s početka 20. veka: od zgrade stare Građanske štedionice (na uglu sa ul. Kralja Milana), preko zdanja nove Građanske štedionice iz 1929. godine (odmah do stare) češkog arhitekte Stevana Tobolara, zatim zgrade u kojoj se nalazi poznata kafana “Manjež“ iz 1934. godine, koju je takođe projektovao Stevan Tobolar, do kuće u sredini bloka koju je projektovao poznati beogradski arhitekta Milan Zloković. U ulici Kralja Milutina 26, nalazi se zgrada koju je tridesetih godina projektovao ruski emigrant Valerij Staševski i koja predstavlja vredan primer arhitekture modernizma toga doba. Uništenje autorskih dela arhitekata Tobolara, Zlokovića i Staševskog bio bi anticivilizacijski čin, kaže se u inicijativi.
Kako se navodi, reč je o gradskoj celini koja govori i o češko-srpskim vezama pa bi njeno očuvanje zaštitilo ne samo arhitekturu, već i istorijsku saradnju dva naroda, pažljivo građenu od polovine 19. veka.
Gradski urbanista Marko Stojičić gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a (24.12) da se ti objekti neće rušiti, već će biti srušeni manji objekti u ulici Kralja Milana, koji ne pripadaju gore pomenutom kompleksu zgrada.
Međutim, u Centru za urbani razvoj kažu da že mu poverovati kada to što je izgovorio bude uneto u planiranom nacrtu.
Bonus video – Zlatna moruna
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare