1
Nikada mi niko nije poslao nezarađeni novac, nikada nisam dobila na lutriji, nikada ništa nisam lako postigla. A kada godine budu prošle, ostaće anegdote i etikete koje najmanje podnosim - da sam bila snalažljiva, entuzijasta, uporna, lepršava, govorila je čuvena rediteljka i osnivačica Ateljea 212 i BITEF-a.
Odavno je u legendu ušao odgovor Mire Trailović kada su je novinari pitali da se predstavi. Kao pesmicu je „izrecitovala“ svoje ime u akronimu: M – kao marljiva, I – kao iracionalna, R – kao radosna, A – kao ako, baš me briga.
Njeni saradnici su rekli da je to najpreciznija definicija „Gospođe iz velikog sveta“, kako je Feliks Pašić o njoj nazvao knjigu. Jedna od naših najistaknutijih rediteljki ugravirala je svoje ime u pozorišnoj umetnosti osnivanjem Ateljea 212 i Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (BITEF).
Mira (Milićević) Trailović je rođena 22. januara 1924. u Kraljevu, gde su njeni roditelji Radmila i Andrija Milićević Bogdanović radili kao gimnazijski profesori francuskog jezika. Tri godine kasnije porodica se seli u Beograd. Nakon završene Druge ženske gimnazije, srednje muzičke i glumačke škole, diplomira na Muzičkoj akademiji. Karijeru počinje u Radio Beogradu kao prvi spiker a potom kao urednica Dramskog programa. Tamo upoznaje Dragoljuba Gucu Trailovića, spikera a kasnije dopisnika dnevnog lista „Politika“ iz Pariza i prvog čoveka ove kuće.
Tri godine kasnije završava Visoku filmsku školu – Odsek režije, nakon što je u međuvremenu studirala pa napustila arhitekturu, tehnologiju, kao i istoriju umetnosti i to pred sam diplomski ispit.
– Neko me je jednom pitao da li volim umetničku vlast koju sam imala u životu? Ja na to sasvim prirodno odgovaram da ja nikakvu vlast nisam posedovala, jer mi je niko nije dodelio. Ja sam vlast u umetnosti i poslu sama ostvarila. Za moje prvo radno mesto, na radiju, koje mi je ponuđeno, nisam ni imala konkurenciju. Bila sam prvi spiker na radiju i prvi urednik radio-drame. Međutim, meni je nedostajalo pozorište – rekla je Mira Trailović za „Dugu“ osvrćući se na svoju karijeru.
Govorila je da je pozorište mesto u kome se na najuzbudljiviji način može proživeti život. Maštala je o modernom, avangardnom teatru koje je slobodno u formi i nezavisnije od vlasti. To je ostvarila osnivanjem Ateljea 212 (1956) čija je upravnica bila 22 godine. Vizionarski je dovodila najveća imena pozorišne avangarde kao što su Žan-Pola Sartr, Edvard Olbi, Tomas Eliot, Stanislav Vitkjevič… Kao i Ežena Joneska koji je na pitanje šta je video u Beogradu, odgovorio: „Miru Trailović“.
Donkihotovski borac, buldožer u vizonu, Gvozdena dama, tigrica sa baršunastim kandžama, samo su neki od opisa Mire Trailović, koja je išla ispred vremena. Tako je 1967. sa Jovanom Ćirilovim osnovala BITEF i od njega napravila najprestižniji svetski pozorišni festival. A Beograd mesto koje je u vreme Hladnog rata bio jedina tačka na planeti gde su se susretali umetnici s obe strane “gvozdene zavese”. Upravo zahvaljujući njenom renomeu na festival su dolazili Semjuel Beket, Piter Bruk, Bob Vilson, Pina Bauš, Elen Stjuart – La Mama, Grotovski…
Za istoričara Georgija Ostrogorskog Mira Trailović je bila “vizantijska freska i Meštrovićeva karijatida”. Kolege i prijatelji su je duhovito prozvali “Mama Korleone”. U doživljaju Ljubomira Simovića bila je “eruptivna kao vulkan”.
Ljubomir Muci Draškić je za nju, između ostalog rekao: „Imala je jedno lice, a to lice je imalo sto lica. Pre svega, vrlo inteligentna i bistra žena. Drugo, porodični, građanski pedigre. Treće, vrlo lukava. Četvrto, fantastičan šarm. Osim toga, lepa žena. Ali, šarm! I kad laže, niko se ne naljuti.“
A Mihiz ju je, u svom duhu, opisao: “Ona ima autentični šarm svetske dame, radni kapacitet jednog amalina, komunikacionu frekvenciju moćne radio-stanice, informisanost jedne enciklopedije i prirodnu upornost kompresora. Govori sve važnije evropske jezike, čak i one koje ne zna. Ima kockarski smisao za rizik, veoma diskretno korigovan domaćičkom opreznošću”.
– Nikada mi niko nije poslao nezarađeni novac, nikada nisam dobila na lutriji, nikada ništa nisam lako postigla. A kada godine budu prošle, ostaće anegdote i etikete koje najmanje podnosim – da sam bila snalažljiva, entuzijasta, uporna, lepršava… – govorila je Trailović.
Za svoj rad ovenčana je brojnim domaćim i inostranim priznanjima, među kojima je i francuski orden Legije časti.
Preminula je 7. avgusta 1989. u Beogradu, a sahranjena je na Novom groblju. Svoje nasleđe je ostavila Muzeju pozorišne umetnosti.
Prostor ispred Bitef teatra nazvan je Skver Mire Trailović, a njeno ime nosi i Velika scena Ateljea 212. Kraljevačko pozorište je u svom foajeu ima spomen-ploču Miri Trailović. Legenda o njoj nastavila je da živi.
Povodom sto godina od rođenja Mire Trailović danas u podne biće otvorena multimedijalna izložba „Pozorište – lepota stvaranja novog. Mira, prvih 100 godina“ u Bitef teatru. Uveče, u Ateljeu 212, na sceni koja nosi njeno ime, biće izvedena rekonstrukcija koncertnog izvođenja Geteovog „Fausta“, prve predstave ovog teatra koju je ona režirala. Reditelj je Boris Liješević koji je i narator, uz Jovanu Stojiljković, Tihomira Stanića i Svetozara Cvetkovića.
Bonus video: Probudi se Atelje 212 obeležava pola veka Radovana Trećeg – gost Milan Caci Mihailović
