Mira Trailović Foto: Atelje 212

Šta je povezivalo dve najmoćnije žene svetskog teatra: Mira Trailović je donosila jedan vihor elegancije pariskih bulevara pomešan sa građanskim Beogradom onog doba, a kod Elen Stjuart je preovladavao boemski duh Istočnog Vilidža i avangarde Njujorka šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

 

Nekadašnja operativna direktorka Atelja 212 i BITEF-a Beka Vučo, koja već tri decenije živi i radi u Njujorku, napisala je emotivan tekst o saradnji Mire Trailović i Elen Stjuart povodom predstave „Balkan Bordello“, koja se izvedena u Ateljeu 212, a čiji je ona producent.

Mira i Elen su pripadale onoj plejadi pozorišnih stvaralaca koji se retko sreću. Iako su radile u dva različita grada na dva kontinenta, one su ostavile neizbrisiv trag u analima svetskog pozorišta druge polovine 20. veka. Bile su Velike Svetske Dame Teatra! Njihove životne priče služe kao izuzetno tumačenje vremena u kome su živele i stvarale. Imena glumaca, reditelja, dramskih pisaca, kompozitora, scenografa, saradnika, koji su prošli kroz beogradski Atelje 212 i BITEF kao i kroz La MaMu danas vrede kao jedinstven podsetnik – Ko je ko u svetskom teatru.

Elen Stjuart
Elen Stjuart Foto: AFP / AFP / Profimedia

Toliko slične u svojoj različitosti, bile su oličenje jedne izuzetno važne epohe istorije pozorišta koju su ispisivale svojom pojavom, stavom, rečju, šarmom, znanjem, ubeđenjem, snagom, politikom, neodoljivošću, hrabrošću, upornošću. Svako ko je imao tu privilegeju, čast i, naravno, sreću, ne samo da ih upozna – već i da radi sa njima, rodio se pod srećnom zvezdom. I dok je Mira sa sobom donosila jedan vihor elegancije pariskih bulevara pomešan sa građanskim Beogradom onog doba, kod Elen je preovladavao boemski duh Istočnog Vilidža i avangarde Njujorka šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Spajao ih je isti način na koji su delovale u svojim okruženjima koristeći svaku priliku da utiču na sredine u kojima su postojale. Neustrašivo i odano su aktivno reagovale na mogućnosti koje im je društvo nametalo i nudilo, slučajno ili namerno, radeći to na sebi svojstven način, nekada i van ustaljenih društvenih kodeksa. Mira i Elen su imale tu snagu (pa, i moć) da kao pojedinci deluju i odgovore na zahteve socijalnog, političkog i kulturnog miljea neposrednim angažmanom, ali su istovremeno umele da pronađu način kako da redefinišu pravila dok su pisale svoju priču i pomerale granice.

Pre svega, iskreno su volele i verovale u teatar. Za njih je teatar bio život. Da bi umetnost mogla preživeti ona mora biti podržana sa mnogo ljubavi. Čak i više od toga, kako je to Mira govorila, ‘pozorištu se mora nesebično služiti’. To su i radile. Smatrale su da umetnosti drugih kultura, od onih u kojima su delovale, u isto vreme mogu provocirati i inspirisati, kako stvaraoca tako i gledaoca. Smatrale su, svaka na sebi svojstven način, da treba zaštititi i pomoći one koji žele da se iskažu kroz umetnost. Tragale su, istraživale, eksperimentalisale. Bile su avangarda svog vremana u svakom pogledu. Zagovarale su različitost, učile su kako se voli, kako se oprašta i kako treba druge razumeti, svakome dati šansu. Učile su nas ponašanju, snalaženju, poštovanju, osmehu, kulturnoj diplomatiji. Tražile su nove komunikacije, gde jezici, boje kože, religijske i etničke pripadnosti nisu prepreke. Živele su u vremenima burnih promena, kako u svojim zemljama, tako i u svetu, i svoju umetnost uvile u otkrivanja novih prostora i esencijalnih ljudskih vrednosti za komunikaciju sa svetom.

Mira Trailović Foto: Atelje 212

Treba verovati i u neki simbolizam ovog projekta – „Balkan Bordello“ koji je došao u Beograd na scenu koja nosi Mirino ime, a igraće u Njujorku na sceni koja nosi ime Elen. Oba pozorišta su zakoračila u šestu deceniju svog postojanja – što predstavlja samo jedan mali deo legata koje su ove dve Velike Svetske Dame Teatra ostavile za sobom.

Pozdravimo ovu saradnju između ljudi, koji kao nekada Mira i Elen, veruju da umetnost zaista može dovesti do preobražaja, da može podstaći nadu i maštu i izvesti ljude na put novih otkrića i promena. Umetnost povezuje ljude neočekivano, stvarajući bezbedne prostore u kojima pojedinci mogu biti verni sami sebi, sa nadom u pozitivnu budućnost, solidarnost, poštovanje drugih, intelektualnu radoznalost, tolerantnost, posebno u vreme kriza, sukoba i ratova – kao i nakon njih.

Dobrodošli u balkanski bordel“.

Bonus video: Premijera Zelena čoja Montenegra

Tagovi

Komentari

Svi komentari (1)