Zašto šetnja grobljem ne mora uvek biti neprijatna

Posle stotinak izložbi karikatura, crteža i grafika Jugoslav Vlahović otvoriće danas u podne prvu samostalnu izložbu fotografija u Narodnoj biblioteci Srbije koju je naslovio “BIBLIOTHECA MORTALIS - motiv knjige na grobljima Srbije i Evrope".Posredi je kolekcija od čak 170 fotografija sa motivima knjige koje je karikaturista, ilustrator i profesorsnimio proteklih osam godina na grobljima Srbije i Evrope. Vlahović je uradio na hiljade i hiljade karikatura i ilustracija, objavljivanih u NIN-u, "Njujork tajmsu", "Republici", "Tajmu", "Mondu", "Bildu", dizajnirao kontroverzne omote ploča, većinom za "Riblju čorbu", bavljenja muzikom i profesure na Fakultetu primenjenih umetnosti. Ali, jednoga dana prolazeći pored porodične grobnice na beogradskom Novom groblju, Vlahović je uočio grob sa velikom otvorenom knjigom. A kada mu je brat od tetke sahranjivan na Novom bežanijskom groblju, video je na susednom grobu crnu knjigu. I tako je nastala ideja o "grobljanskoj biblioteci".

Obišao je i parisko Per Lašez, bečko Centralno groblje, pa Jermensko u Istanbulu, onda ono u Lisabonu, Pljevljima... I napraviona hiljade snimaka.- Za knjigu se kaže da je jedina štampana stvar napravljena da traje, da se čuva u ličnim ili javnim bibliotekama. Ali i nadgrobne knjige traju večno - kaže Jugoslav Vlahović napominjući da nadgrobne spomeničke knjige imaju skoro sve elemente štampane knjige:

- Naslov je ime pokojnika ili natpis (epitaf), a ilustracija portret ili neki ukrasni simbolički element religioznih ili dekorativnih motiva, najčešće cveća, profesije ili osobine umrlog. Čitamo dirljive, emotivne poruke, mudrosti ili naivu, čitave pesme uklesane u kamenu. Ne mogu se prelistavati ali mogu se na drugi način doživeti. Za ovu priliku najprigodnija je ona fraza: "Sklopio je poslednje poglavlje svoje knjige" - priča umetnik.

Vlahović ocenjuje da kamenoresci, klesari tih "knjiških" slova, dobro obavljaju svoj posao: - Groblja su "slike istorije" i svedočanstva prohujalih pojedinačnih sudbina kroz vreme. Knjiga može govoriti i o osobinama sahranjenog kao plemenitog i otvorenog za spoznaje i dela koja je delio sa drugima - kaže karikaturista i ilustrator, uz opasku da za razliku od epitafa postoji i kenotaf, natpis na grobu u kojem nema tela.

- To je slučaj kod najposećenijeg nadgrobnog spomenika Mocartu na Centralnom groblju u Beču a telo na St. Marksu, kao i Johana Gutenberga u Majncu. Na bečkom Centralnom groblju sahranjeni su, između ostalih, slavni kompozitori Štraus, Brams, Betoven, Šubert, džez pijanista Džo Zavinul, vajar Votruba... Postoji i srpska parcela sa puno knjiga u nizu sa epitafima.

Spisak poznatih još je brojniji na groblju Per Lašez, svojevrsnom nekropolisu. - Grobove Lafontena, Delakroa, Oskara Vajlda, Šopena, Marsela Prusta, Džima Morisona, koji je najposećeniji, obiđe više od tri miliona ljudi godišnje. Beogradsko Novo groblje impozantno je kulturno-istorijsko dobro od velikog značaja - reči su Vlahovića.

Izložba, koja će trajati do 30. septembra u Narodnoj biblioteci Srbije, samo je lični pogled na knjigu kao motiv na grobljima iz ugla umetnika:

- Ovaj foto-album je i primer da šetnja grobljem ne mora biti neprijatna. Potrebna je samo koncentracija da bi se zapazila prava knjiga. Kao na sajmu knjiga. I groblja žive - zaključak jeJugoslava Vlahovića.Bonus video: Promocija knjige "Bez reči"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=promocijaknjigebezrecigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3642463"]