0
Potrebna je samo koncentracija da bi se na grobu zapazila prava knjiga. Kao i na Sajmu knjiga, kaže ilustrator i karikaturista Jugoslav Vlahović za Nova.rs uoči otvaranja izložbe "Biblioteka mortalis - motiv knjige na grobljima" u Narodnoj biblioteci Srbije.
Posle stotinak izložbi karikatura, crteža i grafika Jugoslav Vlahović otvoriće danas u podne prvu samostalnu izložbu fotografija u Narodnoj biblioteci Srbije koju je naslovio “BIBLIOTHECA MORTALIS – motiv knjige na grobljima Srbije i Evrope“.
Posredi je kolekcija od čak 170 fotografija sa motivima knjige koje je karikaturista, ilustrator i profesor snimio proteklih osam godina na grobljima Srbije i Evrope.
Vlahović je uradio na hiljade i hiljade karikatura i ilustracija, objavljivanih u NIN-u, „Njujork tajmsu“, „Republici“, „Tajmu“, „Mondu“, „Bildu“, dizajnirao kontroverzne omote ploča, većinom za „Riblju čorbu“, bavljenja muzikom i profesure na Fakultetu primenjenih umetnosti. Ali, jednoga dana prolazeći pored porodične grobnice na beogradskom Novom groblju, Vlahović je uočio grob sa velikom otvorenom knjigom. A kada mu je brat od tetke sahranjivan na Novom bežanijskom groblju, video je na susednom grobu crnu knjigu. I tako je nastala ideja o „grobljanskoj biblioteci“.
Obišao je i parisko Per Lašez, bečko Centralno groblje, pa Jermensko u Istanbulu, onda ono u Lisabonu, Pljevljima... I napravio na hiljade snimaka.
– Za knjigu se kaže da je jedina štampana stvar napravljena da traje, da se čuva u ličnim ili javnim bibliotekama. Ali i nadgrobne knjige traju večno – kaže Jugoslav Vlahović napominjući da nadgrobne spomeničke knjige imaju skoro sve elemente štampane knjige:
– Naslov je ime pokojnika ili natpis (epitaf), a ilustracija portret ili neki ukrasni simbolički element religioznih ili dekorativnih motiva, najčešće cveća, profesije ili osobine umrlog. Čitamo dirljive, emotivne poruke, mudrosti ili naivu, čitave pesme uklesane u kamenu. Ne mogu se prelistavati ali mogu se na drugi način doživeti. Za ovu priliku najprigodnija je ona fraza: „Sklopio je poslednje poglavlje svoje knjige“ – priča umetnik.
Vlahović ocenjuje da kamenoresci, klesari tih „knjiških“ slova, dobro obavljaju svoj posao:
– Groblja su „slike istorije“ i svedočanstva prohujalih pojedinačnih sudbina kroz vreme. Knjiga može govoriti i o osobinama sahranjenog kao plemenitog i otvorenog za spoznaje i dela koja je delio sa drugima – kaže karikaturista i ilustrator, uz opasku da za razliku od epitafa postoji i kenotaf, natpis na grobu u kojem nema tela.
– To je slučaj kod najposećenijeg nadgrobnog spomenika Mocartu na Centralnom groblju u Beču a telo na St. Marksu, kao i Johana Gutenberga u Majncu. Na bečkom Centralnom groblju sahranjeni su, između ostalih, slavni kompozitori Štraus, Brams, Betoven, Šubert, džez pijanista Džo Zavinul, vajar Votruba… Postoji i srpska parcela sa puno knjiga u nizu sa epitafima.
Epilog tek sudnjeg dana
Peca Popović u tekstu za katalog, koji ima čak 168 strana, ocenjuje da Vlahovićeva izložba podseća da su grobovi međunarodne turističke atrakcije:
– Ljudi tamo odlaze da posete „poslednje kuće“ slavnih ljudi. Da iz tog groblja i jedinstvene biblioteke urezane u kamen izađu obogaćeni razmišljanjem o našoj zemnoj ništavosti. Možda i sa porukom sa nadgrobne ploče Vajata Erpa „Ništa nije tako sveto kao čast i ništa nije tako odano kao ljubav“.
Akademik Matija Bećković utiska je da „basnoslovno bogatstvo sabrano u kamenoteci Vlahovića deluje kao početak a ne kraj jedinstvenog kamenotečkog sabranja“, uz zaključak:
– To je prolog, a epiloga neće biti do sudnjega dana. Poslednji dokaz da će knjiga biti i na kraju kao što je bila na početku.
Spisak poznatih još je brojniji na groblju Per Lašez, svojevrsnom nekropolisu.
– Grobove Lafontena, Delakroa, Oskara Vajlda, Šopena, Marsela Prusta, Džima Morisona, koji je najposećeniji, obiđe više od tri miliona ljudi godišnje. Beogradsko Novo groblje impozantno je kulturno-istorijsko dobro od velikog značaja – reči su Vlahovića.
Izložba, koja će trajati do 30. septembra u Narodnoj biblioteci Srbije, samo je lični pogled na knjigu kao motiv na grobljima iz ugla umetnika:
– Ovaj foto-album je i primer da šetnja grobljem ne mora biti neprijatna. Potrebna je samo koncentracija da bi se zapazila prava knjiga. Kao na sajmu knjiga. I groblja žive – zaključak je Jugoslava Vlahovića.
Bonus video: Promocija knjige „Bez reči“
