Najbolji film 29. FAF-a je iransko ostvarenje "Kritična zona", najbolji scenario krasi bosansku "Ekskurziju" Une Gunjak, najbolji reditelj je ruski sineasta Ilja Povolocki za "Hir", a glavnu nagradu Hrabrog Balkana odneo je naslov "Šutnja razuma“, saopšteno je večeras u Mts dvorani na svečanoj ceremoniji zatvaranja Festivala autorskog filma.
Posle osam dana, osamdesetak filmova iz čitavog sveta u 13 selekcija, jagme za kartama, punih bioskopskih sala širom Beograda, kraj 29. Festivala autorskog filma, koji je ponovo, kao i na startu ispunio salu Mts dvorane, protekao je tradicionalno u znaku dodele priznanja najboljima.
Udruženje filmskih umetnika Srbije dodelilo je nagradu za najbolje kinematografsko ostvarenje „Aleksandar Petković Petko“ direktoru fotografije Adrianu Durazou za film „Izgubljeni u noći“, jer „prevazilazi puku vizuelnu privlačnost kreirajući imanentno filmsko iskustvo koje odjekuje daleko izvan prostora ekrana“.
Nagradu za najsinematičniju sekvencu ustanovio je 2015. godine filmski teoretičar, autor i profesor Harvarda Vlada Petrić i to u čast Slavka Vorkapića i njegovih teorija kinestezije, a ovo priznanje na 29. FAF-u dodeljeno je kineskom reditelju Vej Šuđuenu za sekvencu sna policijskog inspektora Ma Žea u filmu „Samo reka teče“.
– Kinestezija je u ovoj sekvenci ostvarena oniričnom vizuelnošću koja montažno kombinuje simboličke prizora iz naracije, tako da se sama misterija filma razrešava u snu, snagom filmske slike i gledalačke intuitivne investiranosti – obrazložio je žiri, uz opasku da bi „Vorkapić i Petrić bili jako zadovoljni“.
U selekciji Hrabri Balkan dodeljena je glavna nagrada kao i specijalno priznanje. Posebno priznanje žiri je odao filmu „Pero“ Damjana Kozolea, jer „reditelj u veoma ličnom omažu uspeva da prevaziđe žalost zbog gubitka bliskog prijatelja i kolege i pretoči je u kinematografsko istraživanje snage i krhkosti ljudskog postojanja, pokazujući nam da jedno ne isključuje drugo“.
– Reditelj se od prijatelja oprašta eksperimentišući različitim kinematografskim stilovima i formatima, pokrivajući raspon od psihodrame preko reinscenacija video-dnevnika do arhivskih snimaka. Reč je o setnom i emocionalno fascinantnom portretu izmučenog glumca i života posvećenog ulogama koje pohode egzistencijalna strava i neizbežni strah.
Kozole, koji je do pre neki dan bio u Beogradu, vratio se u Sloveniju, zbog čega se obratio putem video poruke, podsetivši da je glumac Pero Musevski bio njegov dobar prijatelj:
– Otišao je u martu 2020. bez pozdrava. Ovaj film nije pravljen s namerom da oplakujemo njegovu smrt, već da slavimo njegov život i delo. Zahvaljujem se zato na nagradi.
A laureatkinja glavne nagrade Hrabrog Balkana jeste Kumjana Novakova za hrabro, odvažno ostvarenje „Šutnja razuma“, zato što „kroz svedenu prezentaciju forenzičkih dokaza, sudskih svedočenja i transkripta, rediteljka i njen tim transformišu strahote iza uznemirujućih podataka u razorno precizan formalni jezik lišen ičega suvišnog, nejasnog ili emocionalno manipulativnog“.
– Žene iz kampova u Foči u kojima su se odvijala silovanja zadivljuju nas svojom hrabrošću koja je promenila tok međunarodnog prava, dok sam film stavlja akcenat na ulivanje snage umesto na viktimizaciju i demonstrira proces isceljenja kroz otpor i preživljavanje kroz suočavanje. Dekolonizujući i vraćajući pravo na arhivu mi vraćamo pravo na svoja tela i sećanja kojima je pretilo nasilno brisanje, biramo emancipaciju umesto ponovne traumatizacije i insistiramo na tome da nikada više nećemo biti ućutkivane – sud je žirija.
I Novakova je bila sprečena da priustvuje ceremoniji, s obzirom da je u Torinu, na filmskom festivalu, odakle je poručila da je veoma zahvalna na priznanju:
– Posebno su važna ona priznanja koja dolaze od kuće, a za moj film Beograd, kao i Sarajevo i Skoplje jednako su kuća. Žao mi je što nisam tu s celim autorskim timom. Veliku zahvalnost dugujem svim filmskim radnicima i radnicama čitavog našeg prostora, jer uprkos svemu ne odustaju od borbe da sve buduće generacije filmskih stvaralaca ne moraju da rade filmove koji se bave ratovima, nasiljem i kolektivnom traumom. Hrabri FAF, hvala – poručila je rediteljka, dok je montažerka filma Jelena Maksimović, izašavši na scenu da primi nagradu, takođe izrazila nadu da „više nikada nećemo imati nužnost da pravimo ovakav film“.
U Takmičarskom programu posebno priznanje žiri je odao filmu „Stepe“ rediteljke Marine Vrode, zato što je posredi „veoma zahtevno ostvarenje koje elegantno kombinuje klasične figure proznog sveta, čehovljevske likove koji se suočavaju s proticanjem vremena, sa stvarnošću lica, predmeta, krajolika koji su neporecivo stvarni i savremeni“. A nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario ponela je bosanskohercegovačka rediteljka Una Gunjak za film „Ekskurzija“, koji je inače BiH kandidat za Oskara. Nagrada je otišla u ruke Gunjakove, jer u scenariju „pametno razotkriva dinamiku izopštavanja i slika portret mlade junakinje koja na svojim plećima mora izneti breme odgovornosti za neuspeh čitavog društva”.
– Ovaj scenario izbegava ikakvu karikaturu kako bi izgradio delikatnu psihološku studiju junakinje – zaključio je žiri.
Scenaristkinja i rediteljka „Ekskurzije“ Una Gunjak, nagrađena velikim aplauzom, zahvalila se žiriju i publici, kazavši:
– Veliko mi je zadovoljstvo i hvala FAF-u. Pitanje scenarija se izgubi kad počne produkcija filma, tako da sam veoma ponosna!
Nagrada za najbolju režiju dodeljena je ruskom sineasti Ilji Povolockom za film „Hir“ jer je u svom „napetom debitantskom ostvarenju demonstrirao snažan i samouveren filmski jezik“, ocenio je žiri, napomenuvši:
– Ovo je film koji spaja dve generacije, izgubljene u ogromnom prostoru bezvremenog krajolika u kom su junaci naizgled odsečeni od sveta.
Ruski reditelj istakao je kolika mu je čast što večeras stoji na sceni i prima nagradu:
– Hvala festivalu što mi je pružio mogućnost da prikažem film u Beogradu, a hvala i celom timu „Hira“, čija je strast i hrabrost ovo ostvarenje učinila mogućim.
A najznačajnija nagrada, Gran pri Festivala autorskog filma „Aleksandar Saša Petrović“ otišao je u ruke iranskom reditelju Aliju Ahmadzadeu za film „Kritična zona“, jer je reč o ostvarenju koje „uvodi iznenađujuć i kreativan novi glas“, obrazložio je žiri, dodavši:
– Ovo je darežljiv film, pun ideja, koji pokazuje lice mladosti jedne zemlje koje nam uglavnom ostaje skriveno. Film se odlikuje neverovatno smelim političkim stavom koji samo humor može s takvom silinom iskazati.
A reč je o filmu koji prati Amira, koji živi usamljeničkim životom. U društvu svog psa vozi se kroz podzemni svet Teherana, dilujući drogu i lečeći uznemirene duše. Besciljno se kreće gradskim ulicama prateći gps uputstva, a pomoću narkotika beži od beznađa. No, u tom lutanju pronaći će seme otpora…
Primajući nagradu u vrednosti od 5.000 evra iranski reditelj, kojem je, posle Lokarna, ovo druga festivalska nagrada, a prva koju prima uživo, s obzirom da se suočavao s represijom, pretnjama pa i pritvorom u svojoj domovini i u Beograd stigao iz Francuske, u kojoj je pronašao utočište, Ali Ahmadzade kazao je:
– Ovo je zaista posebno priznanje za mene, jer znam da nagrada nosi ime po vašem velikom filmskom stvaraocu, a i simboliše slobodu. Posebno je i jer sam prvi put u mogućnost da primim svoju nagradu. Hvala vam za ovaj specijalan momenat!
Festival autorskog filma završen je premijernim prikazivanjem ostvarenja „Seljaci“ autorskog para DK i Hju Velčman, u čijem su stvaranju učestvovali i srpski slikari, a poljski je kandidat za Oskara.
Bonus video: Dugalić i Pingović
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar