Komad autora Đorđa Kosića "Uspavanka za Aleksiju Rajčić", koji će premijerno biti odigran 30. aprila u Narodnom pozorištu u režiji Juga Đorđevića, nastao je po knjizi "Zatvorenice", koja potiče s kraja 19. veka, a u pitanju su ispovesti zatvorenica iz Požarevačkog kaznenog zavoda. U glavnoj ulozi naći se se Vanja Ejdus.
Knjiga „Zatvorenice“ je zapravo album ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zatvora, i prva publikacija takve vrste u srpskoj kulturi. Dokument jednog vremena iz koga, kroz ispovesti zatvorenica, saznajemo o užasnom položaju žena u Srbiji u 19. veku, a kako ističe Kosić, ti zločini koje su one činile bili su zapravo beg u slobodu.
– One su odabrale taj izlaz iako ih je vodio do zatvora kao nekog paradoksalnog prostora slobode. Ovakva sudbina žene se prepoznaje u mnogim periodima iza nas, ali i danas – kazao je Kosić i dodao:
– Mene kao pisca zanima tema nepravde, a nažalost, pitanje ženskog položaja je vrlo plodno tle za istraživanje te teme.
Reditelj Jug Đorđević rekao je za Nova.rs da je od prvog čitanja komada znao da želi da ga radi.
– Shvatio sam da glavnu junakinju više pokreće tanatos nego eros i da mi u našoj literaturi nemamo, ili je jako retko, ženski lik koji želi da umre pre nego da se ostvari kao žena, ljubavnica, majka – kaže reditelj ističući da je svaka stranica ovog dela puna mraka.
Kaže da je neobjašnjiv momenat kada čoveku „padne mrak na oči“ i odluči da preuzme stvar u svoje ruke jer pravde nema na vidiku.
– To je taj trenutak koji ne mogu da objasnim, koji mislim da niko ne može da objasni. To su trenuci u kojima se svet pomrači i niko to ne može racionalno da shvati. Ali, toliko se govori o tome, o ženama i strašnom položaju, a svedoci smo da je femicid i dalje konstanta. Ipak, da bi došlo do neke promene na nama je da govorimo o tome – kaže Đorđević.
Ističe da ako vam ovaj siže zvuči poznato, to je zato što se od kraja 19. veka do danas malo toga promenilo.
Vanja Ejdus je na pitanje koji je žanr i forma ovog komada, citirala pisca i reditelja rekavši da je u pitanju „intimni spektakl“ jer je s jedne strane umetnički i stilizovano tretiran problem položaja žena, a sa druge strane i muzika ima važno mesto.
– Aleksija je za mene heroj. Mada junaci koji počine zločin su obično antiheroji. U predgovoru zatvorenica piše: „Da li su žene koje ubijaju, korak ka ženama koje glasaju?“ To je neki put ka ženskoj emancipaciji – da uzme stvari u svoje ruke. Pogotovu u 19. veku, ali i danas po ruralnim sredinama gde je nasilje nad ženama itekako prisutno. Sigurna sam da ja lično, iz ove perspektive ne bih trpela, ali nikad se ne zna. Naše polazište je da Aleksija Rajčić može da bude bilo ko pa i ja – kaže glumica.
Ističe da nije važno kako se ona zove, ime je nebitno, ona je fiktivni lik koji može biti bilo koja žena na svetu koja je odlučila da bude drugačija od žena u njenom okruženju.
– O tome govori komad. Njene bake, mame, žene oko nje čekaju – boljitak, dete, sreću, svog čoveka, kraj veka, pa na kraju i svoju smrt. Stalno neko ritualno čekanje tj. trpljenje. Ona je prosto odlučila, pao joj je mrak na oči kao što pisac piše „prepuklo je nešto ispod lepog lica, ogrubelog vremenom i izmenilo joj pogled u pogled ludaka i ubice“. U zatvoru se oseća slobodnom. Što nije čudno. Ona se oslobodila muke, trpljenja mučenja… – objašnjava Vanja Ejdus.
U podeli su i Iva Milanović, Novak Radulović, Sara Ristić, Nevena Milošević, Vera Zečević, Mladen Lukić, Goran Milošević, Danijela Milošević.
Bonus video: Vanja Ejdus
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar