"Univerzalni Leonardo u našoj književnosti": Milisavu Saviću uručena nagrada Podruma "Radovanović"

On je sedmi dobitnik ovog priznanja a povelju i barik vina od 300 boca, uručio mu je Miodrag Mija Radovanović, vlasnik vinarije i utemeljivač ove književne nagrade.

- Milisav Savić je pisac evropskog formata za čiji opus treba ogromni književni ram. To je čovek koji je odavno u literaturi ali svake godine sa novom knjigom i novim književnim postupkom, pisac istraživač, prozaista, esejista, urednik, diplomata, doktor književnosti, prava književna ličnost. Krenuo je iz malog sela Vlasova, koje će , nadam se po njemu zvati. Inače ga privatno zovem “kralj naslova”, univerzalni Leonardo u našoj književnosti – rekla je, između ostalog, Vida Ognjenović, predsednica žirija.Zahvalivši se na nagradi, Milisav Savić je svoj govor posvetio vinu, rekavši da se ono redovno priziva u epskoj poeziji, a da se najveća pohvala, kao piću ljubavi i prijateljstva, nalazi u pesmi Banović Strahinja. A onda se osvrnuo na svoje iskustvo.- U gimnazijskim i studentskim danima pripadao sam pesničkoj bratiji koja je smatrala da je poezija dar boga Dionisa. U čuvenoj Prešrenovij kleti, odnosno Prešrenovom podrumu, u dugim razgovorima svet smo delili na vinopije i trezvenjake. Кroz takvu vrstu podele izražavali smo i stav prema tadašnjem krutom ideološkom sistemu, sa svim svojim trezvenjačkim represivnim mehanizmima. U vinu, u opijanju gnezdila se mašta. Eksplozivna, dovedena do rasprskavanja. A tamo gde je mašta, to je i poezija. A tamo gde je poezija, tu je sloboda, koje smo bili žedni više nego vina. I ja se, evo, na margini ovog teksta, zahvaljujem, kao stari prepisavači, svom ključaru, svom podrumaru gospodinu Miodragu Radovanoviću. Iako se vremena, srednjevekovna i ova ovdašnja, na prvi pogled u mnogome razlikuju, u jednoj stvari su slična – rekao je Savić i upozorio:

- Кnjiževnost je i danas u opasnosti, i svaka čašica vina njenim tvorcima je dobro došla. U opasnosti, jer su moderni oblici vladavine sve učinili da joj oduzmu svaku subverzivnost i da joj dodele muzejski prostor. Ukoliko se ovako nastavi književnost, ona prava, životariće u školskim i univerzitetskim prostorima, već pomalo ubajaćenim. Кnjiževnost za vlastodršce, i kod i u svetu, više ne predstavlja izazov, rizik, opasnost. Na gozbama vlasti književnosti se dodeluju samo mrvice. Кnjiževnost je već viđena u redu za narodne kuhinje.

Paradoksalno je da se u ovakvoj situaciji književnost sve više piše, istakao je Savić.- Ali tu ima malo prave književnosti. U pitanju je vašarska, ona koja jeftinim i senzacionalnim sadržajima donosi neke profite, najviše izdavačima. Vrlo brzo doći će do situacije da će broj pisaca, ili bolje reći nazovi pisaca, prevazići broj čitalaca. Ozbiljno izučavanje književnosti zamenjeno je površnim odrednicama sa interneta. Treba dodati da je književnost pred ekspanzijom filma i drugih video i digitalnih formi nemoćna. Prava književnost opstajava u školskim i univerzitetskim programima, koji se na žalost stalno sužavaju i osiromašuju. No, kad se bolje razmisli, možda su moje sumorne misli o kraju prave književnosti neosnovane i preterane. Jer književnost je oduvek bila i ostala stvar manjine. Pisala je elita za elitu. Elita duha. I uvek će se naći neki ključar da piscu ponudi čašicu vina – rekao je Milisav Savić, kojem je ovo jubilarna 25. nagrada.Dosadašnji dobitnici ove nesvakidašnje književne nagrade Podruma “Radovanović” su: Ljubomir Simović, Dušan Kovačević, Dragan Velikić, Vida Ognjenović, Radovan Beli Marković i Duško Novaković.Bonus video: Da li država špijunira svoje nepodobne građane?