"Umetnost želi slobodu": Na Manifesti 14 u Prištini 100 umetnika iz 30 zemalja

Najveća manifestacija savremene umetnosti na Kosovu od kada je proglasilo samostalnost pre 14 godina posvećena je i preispitivanju njegovog odnosa sa ostatkom Evrope, kao i stvaranju novih veza kosovske umetničke i kulturne zajednice. Poseban fokus je na revitalizaciji javnog prostora u Prištini - prema koncepciji tima na čelu sa Katrin Nikols, osmišljenog u saradnji sa lokalnim kolektivima, umetnicima, predstavnicima akademske javnosti, arhitektama i aktivistima.Svečanom otvaranju Manifeste 14 na platou ispred Palate omladine i sporta (nekadašnji Centar Boro i Ramiz) prisustvovali su 22. jula i zvaničnici Kosova, kao i predsednik Albanije Ilir Meta, te mnogobrojni umetnici iz regiona i ostatka Evrope i građani, koji su imali priliku da prisustvuju performansima i muzičkom programu lokalnih izvođača.

Kosovski umetnici, inače, čine više od trećine od ukupno 103 učesnika Manifeste 14, koja je, prema rečima predsednice Kosova Vjose Osmani, idealna prilika za redefinisanje kosovskog evropskog identiteta.Ističući mlad duh i otvorenost Kosova prema drugim kulturama, Vjosa Osmani je naglasila na otvaranju Manifeste 14 da "umetnost ne prihvata bilo kakva ograničenja i želi slobodu"."Pogledajte oko sebe - niko ne zaslužuje danas više slobodu kretanja od ljudi koji su oko vas", rekla je predsednica Kosova, osvrćući se na problem viza za građane Kosova, uključujući i umetnike.Kosovski umetnici čine 39 odsto od ukupnog broja učesnika Manifeste 14, što je najveći udeo lokalnih učesnika u istoriji tog bijenala koje se ciljano ne održava u etabliranim umetničkim centrima, već traži nove i plodne terene za angažovanje lokalne, nacionalne i međunarodne publike u kontekstu novih formi umetničkog izražavanja.Umetnici iz ostatka Zapadnog Balkana čine 25 odsto ukupnog broja učesnika Manifeste 14, a sa prostora bivše Jugoslavije ih je nekoliko - Jelena Jureša, Marta Popivoda i Igor Simić iz Srbije, Šejla Kamerić, Lala Raščić i Selma Selman iz Bosne i Hercegovine, te Hristina Ivanoska i Nataša Nedelkova iz Severne Makedonije.Veliki broj umetnica sa ovih prostora biće, međutim, predstavljen u vidu audio izjava u okviru učešća digitalne platforme Sekundarna arhiva, čija je prezentacija rezultat saradnje Fondacija Katarzyna Kozyra u Poljskoj i partnera na Kosovu, kao i u Albaniji, Belorusiji, Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Ukrajini i Srbiji.Secondaryarchive.org je jedinstvena onlajn arhiva koja sadrži izjave tri generacije umetnica iz Centralne i Istočne Evrope, a Manifesta 14 predstavlja povod da se ta digitalna platforma predstavi i u izložbenom formatu, odnosno u formi zvučne instalacije sačinjene od glasovnih iskaza umetnica. Platforma Sekundarna arhiva je i nastala kao svojevrsni odgovor na nedovoljnu vidljivost žena iz Centralne i Istočne Evrope u istoriji moderne i savremene umetnosti, a do sada je uspela da okupi stotine izjava umetnica iz Belorusije, Češke, Mađarske, Poljske, Slovačke i Ukrajine. Sve umetnice čiji su iskazi deo digitalne arhive pozvane su da učestvuju na Manifesta 14, a njima će se pridružiti umetnice iz Albanije, Srbije i sa Kosova, čije su izjave naknadno uključene u digitalnu arhivu.Među četiri ključna punkta Manifeste 14 je hotel "Grand" sa tematskom izložbom "The Grand Scheme of Things" koja je postavljena na sedam spratova. Izložba poziva posetioce da razmisle o fenomenu pripovedanja i njegovim političkim aspektima, posebno u sredini u kojoj mladi ljudi i umetnička zajednica žive uz ograničenja putovanja u zemlje Šengena. Odsustvo vizne liberalizacije, kako su naveli organizatori Manifeste 14, znači da su kulturni radnici i umetnici na Kosovu suočeni sa najosnovnijim preprekama, što im ograničava kapacitet za konstruktivan dijalog sa ostatkom Evrope, pa i celog sveta.

Ambicija Manifeste da uspostavi dugoročni interdisciplinarni kulturni hab u sredini u kojoj se održava realizovana je renoviranjem i transformacijom bivše biblioteke "Hivzi Sulejmani" u Centar za narativne prakse i edukativni prostor Oaza. Veće urbane intervencije uključuju i Zeleni koridor i Eko-urban centar u bivšoj fabrici cigala.Zeleni koridor povezuje dva dela grada stazom sa posađenim biljkama i svojevrsnom ekološko-urbanom laboratorijom edukativnog karaktera, koji je za Manifestu 14 osmislio raumlaborberlin.Sve ključne lokacije Manifeste 14, uključujući i one predviđene za javne intervencije umetnika širom grada, osmišljene su kao način za izgradnju participativnog i kolaborativnog katalizatora za društvene promene.Početak programa Manifeste 14, koja će do kraja oktobra biti održana na 25 lokacija širom Prištine, obeležen je premijernim izvođenjem performansa "LYNX" Astrita Ismailija, koji se autorskim kompozicijama i novokonstruisanim muzičkim instrumentima dotiče tema tradicije i nasilja, ograničenja i otpora, želje, straha i pobune. Instrumenti i zvuk su nakon performansa pretvoreni u instalaciju.Među prvim performansima Manifeste 14 je i "You have no idea" Selme Selman, koji je izvela u Nacionalnoj galeriji Kosova. Performans je snimljen i biće prikazan u vidu instalacije do kraja bijenala. U Nacionalnoj galeriji Kosova otvorena je 23. jula i izložba "re.act.feminism #3", posvećena feminističkim, kvir i drugim rodno orijentisanim performansima od 60-ih do početka 80-ih godina.Između ostalog, skopska umetnica Hristina Ivanoska izvela je u Nacionalnoj biblioteci performans "Document Missing: Performance no. 6 (Daughter)", posvećen Rosi Plavevoj - makedonskoj Rozi Luksemburg, koja je rođena 1878. u Velešu, a preminula 1970. u Beogradu, provevši decenije u borbi za prava žena i radnika. Njena životna priča, međutim, zaboravljena je i gotovo izbrisana. Performans Hristine Ivanoske na Manifesti 14 deo je njenog dugogodišnjeg istraživačkog projekta "Document Missing: The Intricate Sense of Truth in Oral Histories", a otkriva priču o političkom progonu ćerke Rose Plavove, Nadežde.

Početak Manifeste 14 obeležen je i predstavljanjem publikacije "Public After All", koja je zasnovana na istraživanju Urban Vision, a naručena je od torinske CRA-Carlo Ratti asocijacije, u saradnji sa MIT Senseable City Lab i Kosovskom fondacijom za arhitekturu, kao i širokim spektrom predstavnika umetničke, arhitektonske i akademske zajednice, kao i javnog sektora i civilnog društva. "Public After All" predstavlja analizu i metodologiju za stvarenje portreta Prištine u 2022. godini i kasnije. Publikacija je osmišljena kao sredstvo za građane da razmisle o potencijalima svog grada i mogućnostima revitalizacije javnog prostora.Sinergijom internacionalnih i lokalnih učesnika, Manifesta 14 se nada da će ne samo učiniti vidljivijim talentovane umetnike iz regiona, već i otvoriti nove mreže za kosovske umetničke i kulturne zajednice. Stimulisanjem interkulturnog dijaloga, što je osnova svih dosadašnjih izdanja Manifeste, organizatori prištinske edicije žele da doprinesu razvoju i održivosti javne diskusije, otvarajući ujedno ostatak Evrope i sveta Kosovu, te nudeći svetu da vidi šta Kosovo ima da ponudi.Bonus video: Da li su Beograd i Priština bliži uspostavljanju dijaloga

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dalisuposleberlinskogsusretabeogradipritinabliipokretanjudijaloga-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3476758"]