Umetnost je za elitu ili za narod, šta kažu mladi umetnici?

Ugledajući se na oca dadaizma Marsela Dišana kako je od pisoara napravio "Fontanu", umetničko delo "spremno za upotrebu" koje je izazvalo šok s početka 20. veka, tvorac pop-arta sledio je njegov put. Tako su predmeti koji čine svakodnevni život postali umetnost - od konzerve Kembel supe ili kartonske kutije proizvoda za čišćenje Brilo, do flaše koka-kole. I dostizali vrtoglave svote novca na aukcijama.

I upravo pitanje da li umetnost treba da bude elitistička ili da izađe iz galerija i muzeja i postane industrijski proizvod za široku potrošnju otvara izložba "Anastasija", koja se od večeras (18) može pogledati u Galeriji Centra za grafiku Fakulteta likovnih umetnosti.Postavka, čiji su autori Una Knežević, Milica Popović i Aleksandar Rakezić, bavi se preispitivanjem upotrebe umetnosti kao luksuzne robe velike ekonomske vrednosti. Ali, i komercijalnom upotrebom predmeta iz muzejskih suvenirnica. Svojim radovima teže da pokažu kako umetničko delo može da postane svakodnevni upotrebni predmet, spreman za "konzumaciju".

Izložba "Anastasija" spojila je ponovo posle studija na Fakultetu likovnih umetnosti, Unu Knežević, Milicu Popović i Aleksandra Rakezića.- Milica Popović svoj crtež pretvara u omot ploče saundtreka iz filma "Pre kiše" makedonske grupe "Anastasija". I tu dolazimo do imena izložbe, jer Anastasija na grčkom znači vaskrsenje. I kroz primer hrišćanstva vaskrsenje je značilo prelazak iz ljudskog propadljvog oblika u duhovni, božanski oblik. Na primeru radova prikazanih na ovoj izložbi, umetnička ideja prelazi iz prvobitne forme slike ili fotografije u novi oblik umetničkog dela, industrijski proizvod  - priča za Nova.rs Una Knežević, a Aleksandar Rakezić pojašnjava:

- Naša postavka pronalazi način da slikarske umetničke radove vaskrsne u proizvode namenjene ljudima.Radovi na izložbi se, prema rečima Kneževićeve, transponuju kroz grafički medij, kako bi se akcentovao proces upotrebe umetničkog dela u konzumerističke svrhe:- Radove smo prilagodili savremenim potrebama društva i ušli u proces masovne produkcije tog sadržaja, istražujući mogućnosti nove primene umetničkog dela i njegove masovne dostupnosti. Aleksandar Rakezić privremeno oživljava sećanje na crteže koje je prodao, štampajući njihove reprodukcije na tortama koje će se tokom trajanja izložbe pojesti ili pokvariti, ali svakako iznova obnavljati - priča Kneževićeva.Rakezić podseća da su umetnost i umetnine još od srednjeg veka luksuzna roba:- Unikatni dekorativni predmeti od zlata i dragog kamenja su uvek imali cenu. Nekoliko vekova kasnije svedočimo nastanku izraza "l’art pour l’art" koji publici objašnjava da umetnost ne treba da ima drugu svrhu ili namenu sem da bude umetnost. Međum, i danas se zadržao polaritet jer publika ili percipira umetničko delo kao predmet čija se vrednost jedino izražava u monetama ili je ono visoka umetnost pored koje prolazimo u muzejima ili galerijama i u njoj ne vidimo svrhu.A da umetnost ima komercijalnu svrhu stvaraoci naglašavaju i primerima čuvene Maneove slike "Olimpija", koja je danas i "čuvar" pralina na kutiji bombonjera, ili Van Gogovih "Suncokreta" kako ukrašavaju komercijalne kalendare.- Prisetimo se da slika govori hiljadu reči… Zato smo se opredelili za postupak u kome se popularna umetnička dela iz kolekcija muzeja ili galerija štampaju ili reprodukuju u format suvenira, multiplikovanih originala dostupnih široj masi da je poseduje - objašnjava Rakezić.Na pitanje kako umetnička dela, kroz ovu postavku, postaju upotrebni predmeti, koji mogu da se "konzumiraju", Kneževićeva navodi jedan od primer jednog od svojih radova:

- Fotografija sa dugo željenog putovanja štampana na poluprozirnoj tkanini sada je prisutna u potpuno novoj formi: modnog odevnog predmeta. Na ovaj način sam pokušala da odevni predmet postane estetizovan, ali i lišen svake emotivnosti. Publiku postavljamo u takav položaj da sama može izabrati: da li joj se više sviđa klasičan i ustaljeni pristup ili je raspoložena za eksperiment - priča Knežević.Ova izložba razvejava tako dilemu da li umetnost treba da bude "elitistička", uz poruku da mora da bude dostupna i jasna svakome. I iako nikada neće dati jasne odgovore i smernice, tu je "da postavi i produbi pitanja", objašnjava Kneževićeva, a Rakezić dodaje:- Nema razloga da umetnost, kao humanistička disciplina, bude rezervisana samo za elitu. Zato naša izložba ima pomalo sarkastičan prizvuk. Taj gest se možda ogleda u ideji da se već formirana dela, među njima umetnika koji nisu superstarovi, reprodukuju i oživljavaju u materijalniji, prizemniji format. Dakle, nisu namenjeni samo eliti, već svima!Naša sagovornica kao mlada umetnica koja iza sebe ima nekoliko izložbi, kao i nagradu "Ljubica Cuca Sokić" za sliku malog formata, suočava se sa brojnim izazovima u radu, naročito u svetlu nezavidnog položaja likovnih umetnika u našoj zemlji:- Svaka samostalna izložba vas tera da zaokružite, sagledate i preispitate dosadašnji rad. Meni je to jako korisno jer tek posle završene izložbe mogu da sumiram utiske, sa neutralne pozicije i distance. Ali, s druge strane uvek postoji neka praznina i pitanje šta dalje. Upravo ta nelagodnost koja se javlja, jeste ono što me tera da stvaram. Finansijska obezbeđenost dopušta umetniku da tenziju prenese na samo stvaranje umetničkog dela, a ne na svakodnevno preživljavanje - smatra Una Knežević.

A Rakezić koji je već imao nekoliko samostalnih i grupnih postavki, a usavršavao se i u Parizu, ukazuje da su našu sredinu kroz istoriju zadesile mnoge nedaće:- Narod zbog toga nije stigao da se adekvatno umetnički obrazuje i ide u korak sa svetom. I to nije slučaj samo sa umetnošću. Pored toga, Srbija je iznedrila vrlo važne i autentične umetnike i mislim da će se to nastaviti. Ima mnogo mladih umetnika u zemlji koji streme ka tome i sve je više prostora za izlaganje i umetničku edukaciju, na koju će tek doći red - zaključak je Aleksandra Rakezića.Izložba "Anastasija" može se pogledati do 23. februara,