"Umetnik koji je voleo da eksperimentiše": Kako ćemo se sećati Dragoslava Mihailovića

Upravnik Vladimir Pištalo uputio je uvodnu reč, gde je istakao da mu je velika čast što su se danas okupili u značajnom broju da odaju počast velikom piscu koji je preminuo 12. marta u 93. godini.- Kada se sagleda njegov veoma težak život, onda opet pomislim kada se kaže da Bog ne daje nikome teret koji ne može da ponese. Dragoslav Mihailović je ipak izašao kao pobednik iz te velike životne turbulencije da njegova priča bude u potpunosti prihvaćena i da mu stvaralaštvo bude u "mejnstrimu". Nedavno nas je napustio kao jedan od najvažnijih pisaca jugoslovenske i srpske književnosti - rekao je Pištalo.

Naglasio je da Mihailovićev kultni roman "Kad su cvetale tikve" ima poseban status u domaćoj književnosti, jer je "knjiga sasvim dovoljno mala da je svako može brzo pročitati i istovremeno jedna od najboljih ikada napisanih".Na tribini o Mihailoviću govorili su pisac Milisav Savić, publicista Nebojša Grujičić, dok je moderator bila književna kritičarka Milena Đorđijević ispred NBS.Dragoslav Mihailović (Ćuprija, 1939 - Beograd, 2023) bio je pisac, romansijer, scenarista, dramaturg i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Već sa 20 godina je uhapšen i proveo je 15 meseci na Golom otoku. Diplomirao je na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik Filozofskog fakulteta u Beogradu 1957. godine.Milena Đorđijević pitala se “da li iko osim Dragoslava Mihailovića može podneti život Dragoslava Mihailovića”, jer se Goli otok nalazi u centru njegovog sveta, čime mu je obeležena lična sudbina i književna karijera.

Ona je navela njegov gubitak oba roditelja, siromaštvo, te da je na neki način u životu bio i "satanizovan".Svoje radove počeo je da objavljuje prvo u "Ježevom kalendaru", ubrzo u "Letopisu Matice srpske" gde je publikovao zbirku priča "Frede, laku noć" (1967).Moderatorka programa je podsetila da je Mihailović razmenjivao pisma sa Borislavom Pekićem, i održavao prijateljstva sa mnogim kolegama kao što su Danilo Kiš, Matija Bećković, Aleksandar Tišma.- Kakva je bila sredina prema onima koji su se vratili sa Golog otoka? Društvo je Mihailovića u to vreme odbacilo nakon povratka odande - započela je Đorđijević temu koja se provlačila kao lajt motiv današnjeg razgovora.Uzburkao je javnost romanom "Kad su cvetale tikve" (1968), a predstavu po ovom delu je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1969. godine režirao Boro Drašković.Međutim, poznato je da je predstava, posle samo četiri izvođenja, skinuta sa repertoara i zabranjena za dalje igranje od strane političkog vrha i samog predsednika Josipa Broza Tita.Prozni pisac Milisav Savić (78) je ocenio da je Dragoslav Mihailović u to vreme "postao ikona poetike šezdesetoosmaša".Kako se prisećao Savić, u tom dobu je bila odrednica da politika bude prepuštena političarima, a umetnost - umetnicima, i da ne dolazi do njihovog "sudara", spajanja, i na taj način je umetnicima bilo dozvoljeno da eksperimentišu.Nakon "Tikvi", usledili su romani “Petrijin venac” (1975), “Čizmaši” (1983), “Goli otok” (1990), “Gori Morava” (1994), “Preživljavanje” (2010) i drugi.Savić je otkrio da je u periodu kada je bio urednik lista "Književna reč" (1972-1977), koji se prodavao u čak 10 000 primeraka, roman "Petrijin venac" je publikovan u nastavcima, što je izazvalo razne polemike i burne reakcije.Milisav Savić kao svedok tog vremena istakao je da su Mihailovića zvanično definisali da pripada "socijalističkom realizmu", mada on smatra da sa socijalizmom nema nikakve veze, i da su kasnije govorili nepravedno za njega da je "seljački i staromodni pisac".- Živimo već više od 20 godina u užasnim vremenina i tolikim ratovima, ali nismo još videli neke nove pisce koji bi o tome pripovedali, a Mihailović je pisao o Golom otoku. Čini mi se da se pišu crni dani za književnost inače u tolikoj pojavi digitalnih medija - zaključio je Savić.Publicista, urednik i novinar Nebojša Grujičić prisetio se da je prvi put u dodir sa delima Mihailovića došao tokom srednje škole sa romanom "Kad su cvetale tikve", a kasnije se susreo sa drugim antologijskim delima - "Čizmaši" i "Petrijin venac". Grujičić je ocenio da je Mihailović imao status kultnog pisca, a istovremeno je bio i kanonizovan.Bonus video: Kako je Dragoslava Mihailovića promenio Goli otok

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakojedragoslavamihailoviapromeniogoliotok-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5563282"]