Svečanom ceremonijom otvoren Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici

Ovogodišnje festivalsko izdanje traje do 22. septembra i održava se na nekoliko lokacija u Subotici, a u glavnom programu je na repertoaru 13 predstava ansambala iz Kine, Južne Koreje, Portugala, Rumunije, Estonije, Češke, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, kao i predstave domaćih pozorišta iz Zrenjanina i Subotice. Ulaz na kompletan program festivala je besplatan.Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice, u svom uvodnom obraćanju je istakao da je ovo festival koji je, kroz svoje postojanje, prikazao mnoga umetnička dostignuća, dao veliki doprinos razvoju lutkarstva, afirmišući pozorište za decu i pozorišnu umetnost.

- Festival koji je kroz svoje trajanje izgradio ugled u Evropi i svetu, i ne treba biti skroman već slobodno reći - postao brend kako grada Subotice, tako i države Srbije. Festival koji, prikazujući sjajne predstave, deci otvara veliki prostor da svoju kreativnost i maštovitost pretoče u umetnost - kazao je Bakić dodajući:- Ovo je ujedno i festival koji šalje poruku, onu po kojoj je Subotica već odavno poznata, a to je gostoljubivost, druželjubivost, tolerancija i bogatstvo različitosti, na čemu smo svi mi u Subotici izuzetno ponosni. Takođe, festival je kroz svoje postojanje izrodio i jednu prelepu nagradu Mali princ, koju su poneli najznačajniji umetnici, koji su najveći deo sebe i svog truda i rada upravo podredili deci.Prvi put je dodeljena festivalska nagrada "Oton Tomanić", priznanje za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade, profesoru dr Zoranu Đeriću. Zoran Đerić, laureat nagrade, u svom govoru osvrnuo se na delo i značaj Otona Tomanića za domaću kulturnu scenu.

- Za lutkarsku umetnost sam se zainteresovao 1988. godine dolaskom na mesto upravnika Pozorišta mladih u Novom Sadu. Od tada do danas, lutkarstvo me neprestano fascinira i intrigira svojim mogućnostima, ali i svojom prošlošću. I tu, između sadašnjosti, prošlosti i budućnosti lutkarskog pozorišta, nalaze se moja interesovanja. Verujem da je ova nagrada potvrda postignutih rezultata, ali i podsticaj za dalji rad u promovisanju pozorišta za decu i mlade.Nagrade za životno delo "Mali princ", za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, dodeljene su glumici i rediteljki Ameli Vučenović, i Jeleni Sitar - lutkaru, pedagogu i publicisti.- Ponosna sam što će moje ime stajati uz imena onih od kojih sam učila. Nagrade dobijene u vlastitoj zemlji uvek su posebno važne i drage. Ova nagrada ne samo da prija, već i obavezuje da dalje radim i stvaram, i da se trudim da podignem našu lutkarsku umetnost na viši nivo. Zaista želim da od srca podelim ovu nagradu sa svim svojim kolegama iz moje zemlje, s kojima sam stvarala i od kojih sam učila, a pre svega sa svojim pozorištima Pinokio i Bajkamela. Želim da je podelim sa svojim kolegama sa Ruskog državnog instituta scenskih umetnosti, sa lutkarskim pozorištima širom Rusije i sveta, koji mi daju mogućnost neprestanog usavršavanja - rekla je Vučenović.

Jelena Sitar je u svom govoru rekla:- Ne mogu da ne spomenem Lozjeta Kovačića. On je bio taj koji me je uveo u lutkarstvo a da zapravo nije bio lutkar - bio je jako dobar pisac. On nam je zapravo rekao da je u umetnosti, pored veštine koja je jako važna, apsolutno neophodna potpuna iskrenost. To ja pokušavam u svom radu. Ovu nagradu nisam očekivala i bila je jako prijatno iznenađenje. Ona je dokaz da ste, u vašem veću koje je dodeljivalo nagradu, na ovom ogromnom festivalu, videli da je i rad na maloj sceni, minimalistički rad s malo publike u malom prostoru, nešto što je vredno.Pored Amele Vučenović i Jelene Sitar, treći ovogodišnji dobitnik nagrade “Mali princ” je glumac i reditelj Bonjo Lungov.Na ceremoniji otvaranja predstavljen je i festivalski žiri, čije odluke će biti saopštene na ceremoniji dodele nagrada i zatvaranja festivala u petak, 22. septembra - laureati “Malog princa” Amela Vučenović i Jelena Sitar, kao i Jaroslav Antonjuk – poljski režiser, dramaturg i teatrolog.U umetničkom delu ceremonije nastupili su Dečji hor “Emanuil” iz Subotice s dirigentom i umetničkim rukovodiocem Rafailom Stokin, koji je izveo festivalsku pesmu “Pustimo decu da rastu”, kao i subotički baletski Creative Studio, koji je izveo koreografije Mirjane Perčić i Maše Lukić.Takmičarski program festivala otvoren je na sceni „Jadran” Narodnog pozorišta u Subotici predstavom „Stara priča” pozorišta “Pod srećnom zvezdom” iz Češke, u režiji Jevgenija Ibragimova. Reditelj predstavlja Staru priču, prikaz drevne čerkeske legende, primer primitivnog, naivnog, arhaičnog teatra. To je legenda koja ukazuje na plemenite ljudske vrednosti koje su se tradicionalno prenosile s generacije na generaciju, a lutke su rađene prema replikama eksponata izloženih u Etnografskom muzeju u Sankt Peterburgu.Jevgenij Ibragimov, reditelj predstave, u više navrata je radio u Dečjem pozorištu Subotica i bio gost ove manifestacije.- Kad sam bio dete, mi smo slušali čerkeske priče od naših baka. Ono što smo učili u školi bilo je jedno, a leti kada smo bili sa porodicama i drugovima, pričali smo te priče. Mojoj tetki sam obećao da ću da režiram baš ovu priču. Tražila je onu koju će ljudi najviše da upamte, koja će da bude zanimljiva svima - rekao je Ibragimov.Drugog festivalskog dana, u ponedeljak 18. septembra, u takmičarskom programu publika će moći da pogleda predstave "Noćna pesma" pozorišta "Leteća krava" iz Estonije (Scena „Jadran” Narodnog pozorišta, 10h), “Iza brda, preko brega” Dečjeg pozorišta Subotica (Dečje pozorište Subotica, 12h) i “Dedine priče” u produkciji Pozorišta Dečjeg kazališta Branka Mihaljevića u Osijeku (Scena “Jadran” Narodnog pozorišta, 17h), uz pogat prateći program.Bonus video: U Leskovcu Međunarodni festival filmske režije LIFFE 2023