Međunarodni filmski festival Berlinale, 73. po redu, počinje večeras u Berlinu filmom "She Came to Me" rediteljke Rebeke Miler, sa En Hatavej u glavnoj ulozi. Smotra je ove godine posvećena podršci Ukrajini i iranskim disidentima.
– Ove godine, više nego ikada, biti deo Berlinala znači podržati one koji se bore da izraze svoje ideje i one koji odbijaju da se povinuju konformističkoj verziji stvarnosti koja diktira šta se može i mora reći – izjavio je kodirektor festivala Karlo Čatrijan.
Tim povodom se u programu izdvaja devet, uglavnom dokumentarnih ostvarenja o životu Ukrajinaca u ratu, uključujući „Superpower“, glumca i reditelja Šona Pena. Oskarovac je bio u Kijevu da bi snimio film o ruskoj invaziji koja je počela 24. februara. U dokumentarnom filmu se pojavljuje predsednik Volodimir Zelenski, koji je u to vreme pohvalio Penovu hrabrost.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratiće se putem video linka posetiocima večerašnjeg otvaranja 73. Berlinskog međunarodnog filmskog festivala, najavili su organizatori.
Nekoliko filmova o Iranu biće prikazano u posebnim sekcijama Berlinala uz diskusije o protestnom pokretu u Iranu koji je počeo u septembru posle smrti mlade Iranke i prerastao u protest protiv tamošnjih verskih vlasti.
Žiri Berlinala ove godine predvodi glumica Kristen Stjuart (32), najmlađa predsednica u istoriji festivala, a u konkurenciji za glavnu nagradu „Zlatnog medveda“ takmiči se 19 filmova, među kojima i srpska manjinska produkcija „Muzika“ Anđele Šanelek u koprodukciji Nemačke, Francuske, Grčke i Srbije.
Ove godine je ustanovljena i „Nagrada za serije“ koja će biti uručena 22. februara. U konkurenciji je sedam serija. A u okviru Berlinala biće predstavljena i domaća serija „Pad“ Bojana Vuletića.
Na svetsku premijeru filma „Golda“, Gaja Nativa, dolazi dobitnica Oskara Helen Miren. U tom filmu Miren glumi bivšu izraelsku premijerku Goldu Meir za vreme Jomkipurskog rata 1973. godine. Film se prikazuje van konkurencije, kao i drama Toda Filda „Tar“, o izmišljenoj dirigentkinji Berlinske filharmonije. Za ulogu u tom filmu Kejt Blanšet je dobila Zlatni globus.
Na festival dolazi, kako je najavljeno, i pevač Bono povodom filma „Kiss the Future“, koji govori o pokušajima njegove grupe U2 da skrene pažnju javnosti na opsadu Sarajeva tokom devedesetih godina.
Režiser, producent i scenarista Stiven Spilberg će 21. februara dobiti počasnog Zlatnog medveda za životno delo, a tim povodom na festivalu će biti prikazano nekoliko njegovih filmova, među kojima su „E.T. the Extra-Terrestrial“, „Bridge of Spies“ i njegov aktuelni „The Fabelmans“.
Biće prikazan i dugoočekivani film „Ingeborg Bachmann – Journey into the Desert“ Margaret Fon Trote sa Viki Krips u ulozi austrijske pesnikinje i glumice Ingeborg Bahman. To je prvi film čuvene nemačke rediteljke koji će se naći u takmičarskoj selekciji Berlinala, još od ostvarenja „Heller Wahn“ iz 1983.
Festival u Berlinu je osnovan 1951, a od 1978. godine redovno se održava februara svake godine. Dodeljuju se nagrade „Zlatni medved“ za najbolji film, „Gran pri“ žirija, kao i „Srebrni medvedi“ za najboljeg reditelja, glumca, glumicu, scenario i filmsku muziku. Od 1992. na tom festivalu se dodeljuje i nagrada „Tedi“ za film koji se bavi tematikom LGBT populacije.
Kritičari magazina „Indiewire“ odabrali su filmove od kojih se najviše očekuje:
„Afire“
Nemac Kristijan Pecold predstaviće novi film premijerno u Berlinu, „Afire“ u kojem nastavlja saradnju sa dugogodišnjom muzom Ninom Hos (filmovi „Barbara“, „Feniks“). Ovo je drugi film u njegovoj trilogiji, koja je pokrenuta 2020. sa pobednikom Berlinala FIPRESCI „Undine“. U njemu je uključivao fantaziju i folklor da bi ispričao melanholičnu ljubavnu priču, za koju je Paula Beer (Pecoldovu najbliža saradnica od „Tranzita“) osvojila Srebrnog medveda za najbolju glumicu.
Priča „Afire“ je smeštena duž Baltičkog mora, i prati plamen strasti koji tinja i izbija između četvoro ljudi zarobljenih u kući koja je okružena šumskim požarima. U filmu takođe igraju Thomas Schubert, Langston Uibel, Enno Trebs i Matthias Brandt.
„Boom! Boom! The World vs. Boris Becker“
Dokumentarista Aleks Gibni izgradio je karijeru na intenzivnim istraživanjima američke disfunkcije („Enron: The Smartest Guys in the Room“, kao i fokusiran na kovid – „Totally Under Control“), ali i uspešnih portreta slavnih, problematičnih pojedinaca („The Armstrong Lie“, „Steve Jobs: The Man in the Machine“). Njegov poslednji spada u drugi tabor, prateći čuvenog teniskog giganta Borisa Bekera, koji je ušao u knjigu rekorda kao najmlađi pobednik šampionata u Vimbldonu kada je imao 17 godina.
To je bilo pre skoro 40 godina; a u vremenu koje je usledilo, njegovi rastući finansijski problemi doveli su ga iza rešetaka. Pravljenje ličnog portreta komplikovane figure sa intervjuima iz 2012. i 2022. godine – pre i posle njegove nedavne zatvorske kazne – film obećava da će vaskrsnuti izuzetnu snagu ranog Bekerovog talenta u tandemu sa manama koje su ga srušile.
„Inside“
Inteligentna inverzija priče o preživljavanju – šta ako se čovek zaglavi unutra, a ne napolju, a ipak mora da upotrebi svu svoju pamet da preživi? Takođe, nekako uspeva da ne liči previše na svu onu „kovid lokdaun“ kinematografiju u koju smo bili uronjeni u poslednje tri godine. Narativni debi grčkog reditelja Vasilisa Kasupisa „Inside“ živi i umire snagom svog glavnog čoveka – Viljema Dafoa. Malo glumaca koji rade danas bi moglo biti tako zanimljivo i kredibilno u tako uskoj ulozi, ali Defo je više nego spreman za taj zadatak. U potpunosti smešten u super-fensi i naizgled tehnološki napredan penthaus na Menhetnu, film prati Nema (Defo) kradljivca umetnina koji ostaje zarobljen nakon što krađa krene po zlu.
„#Manhole“
Od „The Shallows“ do „Buried“ i „All is Lost“, postoji mnogo snažnih minimalističkih trilera izgrađenih oko jedne osobe koja je prinuđena da zarobljena u izazovnoj situaciji preživi bez ikoga drugog. Podstaknut, možda, klaustrofobijom povezanom sa pandemijom, ovogodišnji Berlinale ima dva nova primera: pored pomenutog Defoa, tu je i „#Manhole“ koji se odvija u šahti. Dodatak japanskog reditelja Kazujošija Kamakirija ovom podžanru vrti se oko preduzimljivog mladića (Juto Nakajima) koji pada u dotičnu rupu noć pre svog venčanja. Borba koja je usledila da se izvuče iz prostora na vreme za svoj trenutak pred oltarom obećava novi zaokret u žanru i glumački uspeh za japanskog pevača i manekenka Nakajima, za koga se kaže da sam nosi ovaj film na svojim ramenima – iz očiglednih razloga.
„She Came to Me“
Ovogodišnji Berlinale počinje sjajnom ponudom: prvi film Rebeke Miler od 2015. godine od nedovoljno viđenog (i, tvrdili bismo, potcenjenog) „Maggie’s Plan“. „She came to me“ ima sjajnu glumačku ekipu koja uključuje Pitera Dinklidža, En Hatavej i Marisu Tomej. Dinklidž glumi kompozitora koji pati od blokade, koja se oslobađa nakon jednonoćnog provoda sa divnom ženom. Međutim, film nagoveštava nešto još šireg opsega, višegeneracijsku rom-komu koja ispituje mnoge aspekte ljubavi. Brus Springstin je napisao originalnu pesmu za film.
„Superpower“
Dok su se ruske trupe spremale za invaziju na Ukrajinu početkom 2021. godine, jedan od likova koji su se pojavili u izveštavanju iz te zemlje bio je Šon Pen, koji je pratio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog mnogo pre nego što je postao globalna ikona otpornosti. Penovo prvo interesovanje za Zelenskog vrtelo se oko njegove fascinantne tranzicije od poznatog glumca (u kojem je nedavno igrao ukrajinskog predsednika na TV-u) u ozbiljnog političara.
Očigledno, stvari su krenule u drugom pravcu, a međunarodna zajednica je opsednuta rešenošću Zelenskog u poslednje dve godine. Ali Pen i korežiser Aron Kaufman stigli su pre većine ljudi, pošto su njihove kamere detaljno snimile napetu evoluciju Zelenskog u ratnog predsednika. „Superpower“ uključuje sednicu sa predsednikom u noći kada je počela ruska invazija, a dokumentarac obećava da će podsetiti svet na izuzetan izazov Zelenskog baš kada on pokušava da uradi istu stvar.
„Tótem“
Debi meksičke rediteljke Lile Aviles iz 2018. „The Chambermaid“ odvijao se u klaustrofobičnim hotelskim sobama; njen najnoviji film proširuje prostor samo toliko da obuhvati jednu kuću. Radnja se odvija u toku jednog dana, a priča se vrti oko porodičnog okupljanja oko bolesnog slikara i oca koji u početku pokušava da se sakrije od svojih rođaka. Sinopsis najavljuje fokusiranu, atmosfersku dramu, sumornu i uzbudljivu jer istražuje iskustva čoveka koji se miri sa svojom smrtnošću i trebalo bi da dodatno učvrsti rediteljku kao jednu od najperspektivnijih filmskih stvaralaca iz Latinske Amerike poslednjih godina.
Bonus video: Robertu Beninjiju uručena nagrada za životno delo na festivalu u Veneciji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar