Foto: Promo

Ovu godinu smo započeli promenom statusa pozorišta koje je sada Ustanova kulture, ali i dalje funkcioniše jedino i isključivo uz veliku želju, volju i mecenarstvo Madlene Cepter, kaže direktor Andreja Rackov.

Četvrt veka postojanja Opera i teatar Madlenianum proslaviće danas, 26. januara, Pučinijevom operom „Turandot“ u režiji Marija Pavla del Monaka i pod dirigentskom palicom Stefana Romanija, rađenoj u koprodukciji s Narodnim pozorištem.

Opera „Turandot“ Foto: Zoran Škrbić

Madlenianum je osnovan 1997. u nekadašnjoj zgradi Zemunskog pozorišta, druge scene Narodnog pozorišta u Beogradu, koju je Madlena Cepter uzela u zakup na tri decenije, renovirala je i dogradila.

– On je nastao kao ostvarenje ideje i snova našeg osnivača Madlene Zepter u teškim godinama naše zemlje. U opštoj nevolji i beznađu, gde su i umetnici počeli da stagniraju, ona je znala da je neophodna „injekcija“ nove energije, stvaralačkih snaga i stvaranje mesta za okupljanje umetnika koji će održati svoje kreativne i stvaralačke mogućnosti – priča za Nova.rs  Andreja Rackov, direktor Opere i Baleta Madlenianuma.

U početku je zamisao bila da to bude Kamerna opera. Prva premijera je održana 26. januara 1999. a bila je to opera „Tajni brak“ Domenika Čimaroze, sa svojim solistima i dirigentom iz Bolivije Rubenom Silvom i taj datum se obeležava kao Dan Madlenianuma. Ubrzo se pokazalo da su potencijali mnogo veći i dodavani su ostali žanrovi – mjuzikl, opera, drama, balet, opereta.

Andreja Rackov Foto:TANJUG/ JADRANKA ILIC

Sada, po rečima Rackova, mogu da se pohvale da su jedino pozorište u regionu koje na svom repertoaru neguje sve žanrove.

– U mnogim segmentima smo bili pioniri i zacrtali nove trase kojima su i drugi nakon toga krenuli. Madlenianum je dobar primer kako pozorište sa ozbiljnim repertoarom može funkcionisati bez glomaznog izvođačkog i administrativnog aparata. To je jedino pozorište na ovim prostorima koje funkcioniše kao model novog muzičko-scenskog teatra – bez sopstvenog ansambla, ali sa stalnim organizaciono upravnim aparatom i tehničkom ekipom. Svi umetnici i autori se angažuju za svaki pojedinačan projekat.

Posebno su bili, nastavlja, okrenuti publici i zato su razvijali ovako žanrovski raznovrstan repertoar.

– Uvek se trudimo da zadržimo status „svetilišta“ pozorišta, da posetilac oseti tu magiju pozorišta i veliku dozu digniteta zato što je on tu.

„Pariski život“ Foto:Zoran Škrbić

Iako se povodom jubileja priča samo o najlepšim trenucima, upitali smo koji su bili najteži momenti.

– Oni su bili na samom početku, jer je bilo potrebno vreme za „uigravanje“ i prepoznavanje nečeg novog u našoj okolini. Neki tada nisu ni verovali da će ovo pozorište opstati. Čak i u vreme ratova i bombardovanja, uspevali smo da održimo kontinuitet. Možda je najteže vreme izazvala korona kriza, sa potpunom neizvesnošću o načinu rada pozorišta, čuvanju naših zaposlenih i umetnika, a uz sve to ponovo održavanje kontinuiteta u radu – rekao je Andreja Rackov.

Direktorka Drame Ana Radivojević Zdravković podseća da je Madlenianum pravi društveni fenomen u Srbiji, jer ne postoji primer da neko poput Madlene Cepter ulaže u pozorišnu umetnost i da kreira kulturni život prestonice.

– Njena plemenita misija okupila je najeminentnije pozorišne umetnike iz zemlje i inostranstva kao i ljubitelje pozorišta i za ovih 25 godina je stvoren jedan novi teatarski univerzum – rekla je Zdravković i dodala da se svaka predstava u Madlenianumu.

Ana Radivojevic Zdravkovic
Ana Radivojević Zdravković Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

U godini jubileja u Operi i teatru Madlenianum u planu je intenzivnije igranje predstava koje zbog pandemijskih godina, nisu imale dovoljno prostora da se pokažu.

– Ovu godinu smo započeli i promenom statusa pozorišta koje je sada postalo Ustanova kulture, čime mislimo da ćemo u određenim situacijama biti u boljim položajima nego do sada. Naravno, ono što se od nas do sada uvek moglo očekivati jesu barem četiri nove produkcije u toku jedne sezone. Plan koji smo već ispunili u prvom delu sezone – opereta “Pariski život” i opera “Turandot”, kao i drame “Dolce vita” i “Valcer poručnika Nidirigena”. Serija gostujućih muzičkih nastupa i koncerata iz inostranstva i predstavljanje najboljeg iz tih zemalja, pa su se tako do sada predstavili Azerbejdžan, Italija, Maroko, Alžir, Slovenija… Isto tako i naša dramska produkcija se predstavlja i predstaviće se u zemlji i inostranstvu.

Predstava DOLCE VITA Foto:Promo/Madlenianum

Ono čemu se u Madlenijanumu nadaju jeste da će u većoj meri biti prepoznati i podržani od relevantnih institucija naše zemlje.

– Ovu godinu smo započeli i promenom statusa pozorišta koje je sada postalo Ustanova kulture, čime mislimo da ćemo u određenim situacijama biti u boljim položajima nego do sada. Ipak, Madlenianum i dalje funkcioniše jedino i isključivo uz veliku želju, volju i mecenarstvo Madlene Cepter i bez ikakve ozbiljne finansijske podrške drugih relevantnih ustanova. Uveren sam da će se i to u godinama koje su pred nama promeniti – zaključio je Andreja Rackov.

Bonus video: „Dolce vita“ u čast Minje Subote

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar