Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica - nesrećna je na svoj način, govorila je američka spisateljica Silvija Plat. A nesreća, prokletstvo, tragedije neizbežne su reči na pomen imena "uklete pesnikinje", kako Platovu najčešće opisuju.
– Umiranje je, kao i sve ostalo u životu, veština. A ja sam tu veštinu dobro savladala. Tako dobro da se osećam kao da sam u paklu – kazala je jednom spisateljica, koja je, uz Virdžiniju Vulf, istovremeno simbol tragetkinje ali i feminističke ikone. Jer, obe su svojevoljno okončale svoje živote a danas su književnice koje su bile ključne za osnaživanje žena u 20. veku.
Platova, po mnogima heroj ispovedne poezije među književnicama, autorka „Kolosa“ ili „Staklenog zvona“ (objavljen pod pseudonimom Viktorija Lukas), rođena je u Bostonu 1932. godine. Oštrog uma, poeziju je počela da piše još u detinjstvu, a priče u tinejdžerskom dobu. Ali, smrt oca od raka ostavila je takav trag na Silviji da je još kao uspešna studentkinja Koledža Smit, na kome je diplomirala 1955, pokušala da se ubije prekomernom dozom tableta za spavanje. Tada su je spasili, ali konstatovana joj je manična depresija.
Svoju opsednutost smrću razvejala je bar na kratko ljubavlju. Kao Fulbrajtov stipendista upisuje Koledž Njuman u Kembridžu, gde upoznaje engleskog pesnika Teda Hjuza. Ljubav, selidba u Englesku, brak, dvoje dece, činilo se, skloniće mrak iz uma pesnikinje, autorke kratkih priča i jednog romana.
Silvija se udala za Teda Hjuza 1956. godine samo četiri meseca nakon što ga je upoznala. Rastali su se šest godina kasnije, kada je otkrila da je pesnik vara sa Azijom Vevil. Hjuz je napustio nju i dvoje male dece, otišavši sa Vevilovom, s kojom je u vanbračnoj zajednici dobio još jednu ćerku.
I za samo sedam meseci – od trenutka rastanka sa Hjuzom do momenta kada je sebi presudila, Silvija je iznedrila svoja najpoznatija dela.
– Ako ni od koga ne očekuješ ništa, onda nikada nećeš biti razočarana – pričala je Silvija Plat.
Ali, toliko je bila razočarana da je svojevoljno odlučila da se od života oprosti. Smrt pesnikinje i danas slovi za jednu od najstrašnijih priča u istoriji literature.
Ta zima u Engleskoj, pre nešto manje od šest decenija, bila je najhladnija u stotini godina. Nekoliko meseci pre tragičnog događaja Silvija Plat, kao tek ostavljena žena, iznajmljuje u Londonu stan u elitnom kraju Primrouz hil, nedaleko od kuće gde je nekad živeo Jejts. Mislila je biće to dobar znak…
Manično je počela da piše. Ali, 11. februara 1963. pronađena je mrtva sa glavom u rerni, dok je njeno dvoje dece mirno spavalo u susednoj sobi. Imala je samo 30 godina.
Tragedija pesnikinje biće prva u nizu koje se vezuju za njeno ime. Žena zbog koje je Platovu ostavio suprug Ted Hjuz, Nemica Azija Vevil takođe će sebi i njihovoj četvorogodišnjoj ćerki oduzeti život. A jedini sin Silvije Plat Nikolas Hjuz takođe je sam sebi presudio, obesivši se na Aljasci.
Pre nego što će se ubiti Silvija Plat je u jednom pismu svojoj majci ovako sebi „prorekla“ budućnost:
„Pišem pesme svog života. One će od mene napraviti ime“.
I tako je i bilo. Ne samo da da su „Arijel“, „Kolos“, „Stakleno zvono“ prodavani nakon smrti u ogromnim tiražima, ne samo da je postala feministička ikona, već je i prva spisateljica koja je posthumno nagrađena Pulicerovom nagradom za svoje „Sabrane pesme“. Pre 17 godina snimljen je i biografski film „Silvija“ sa Gvinet Paltrou u glavnoj ulozi.
Međutim, Silvija Plat nije samo „ukleta pesnikinja“. Da je njen kratak život povremeno bio lepši, radosniji, svedočanstvo je i nedavna aukcija u Sotbiju. Lične stvari velike američke pesnikinje, među kojima su oklagija, burme, kulinarski recepti, tarot karte i ljubavna pisma prodati su prošle nedelje za više od milion dolara. I baš ovi predmeti u potpuno novom svetlu prikazuju američku umetnicu.
Sve te predmete na javno nadmetanje stavila je Frida Hjuz, ćerka pesnikinje i Teda Hjuza.
Od svih dragocenosti Silvije Plat kupci na aukciji u Sotbiju bili su najviše zainteresovani za najmanje očigledan predmet – tarot karte, koje je pominjala i u svojim pesmama. Nisu toliko „pali“ na pisma upućena suprugu Hjuzu ili na njihove burme, već na špil francuskih karata. Taj špil koji joj je, kako se pretpostavlja darovao Hjuz, bio je ubedljivo najskuplje prodat predmet na aukciji, izvestio je magazin „Forbs“, za koji je neimenovani kupac izdvojio gotovo 207 hiljada dolara.
Za petostruko manju cifru prodato je jedno od brojnih pisama i poruka koje je namenila Hjuzu.
„Moje telo je hladnije od vlažnog travnjaka“, piše Silvija Tedu u oktobru 1956. godine. U drugom pismu iskazuje svoja najdublja osećanja:
„Volim te i žudim da budem s tobom, ležim u krevetu kraj tebe…“
Svom suprugu upućuje i ove reči:
„Znaš li da imaš najukusnije usne, a u tvojim očima vidim takvu toplinu… O Bože, počnem da ludim istog momenta kada pomislim na tebe…“
Mnoga od prodatih pisama potiču iz prvih godina braka pesničkog para. Pre nego što se „oslobodila“ ličnih stvari svoje majke Frida Hjuz je precizirala da svi ti artefakti „osvetljavaju najsrećnije dane u braku njenih roditelja“, dodavši:
„U to vreme njihov brak ne samo da je bio srećan, već i dinamičan. Zajedno su radili i podržavali jedno drugo. Ako pogledate pisma moje majke mome ocu, strast i ljubav su očigledni“.
„Jedem muškarce kao vazduh“, pisala je Silvija, ali mnoge će iznenaditi da je pesnikinja u jednom trenutku odlučila da postane „prava domaćica i vrsna kuvarica“. Tako je bar u knjizi „Pisma Silviji Plat“ zabeleženo, objasnio je kourednik tog izdanja Piter Kej Stajnberg, prenosi „Smitsonijan magazin“.
– Htela je da bude sve, i jedno vreme joj je to polazilo za rukom.
Na aukciji je tako bilo i 33 požutelih, otkucanih ili rukom ispisanih kulinarskih recepata pesnikinje, uz drvenu oklagiju, kao neizbežan “pribor” svake kuvarice. I prodati su za gotovo 28 hiljada dolara. Ako je suditi prema tim receptima pesnikinja je volela i spremala sve i svašta. Detaljno je u njima opisivala kako se pravi pileći paprikaš, pita od švapskog sira, ali i slatka pita sa višnjama. Jedan recept je bio poseban, naslovljen „Škotski biskviti od ovsenih pahuljica Tedove majke“…
Međutim, opet je u svom dnevniku 1957. godine zapisala i ova gotovo proročka slova:
„Pobeći ćeš u porodičan život, postaćeš domaćica i ugušiti samu sebe u činiji za brašno…“
Američka spisateljica Rebeka Bril je, pozivajući se na kulinarski talenat pesnikinje, pokušala na društvenim mrežama da je prikaže u drugačijem svetlu – svetlosnim godinama daleko od tragedije koju simboliše Silvija Plat od samoubistva. I to baš u kuhinji…
Brilova tako stalno na Tviter postavlja recepte Platove ili jela koje je pesnikinja volela da konzumira.
– Kada se pomisli na kuhinju Silvije Plat obično je prva asocijacija stravičan prizor njene glave u rerni. Pokušavam da odagnam tu sliku svima prikazujući kuhinju Silvije Plat kao mesto života, zadovoljstva, ispunjenja kakva je i bila do smrti – objasnila je Brilova.
Da smrti, naročito za umetnika, nema, znala je Silvija Plat zapisavši u „Ženskom Lazaru“ ove stihove:
„A ja nasmejana žena
Meni je tek trideseta
I kao mačka mogu devet puta da mrem“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare